ЕУ јача сарадњу у борби против тероризма

После 17 жртава напада у Француској и велике полицијске операције у Белгији, појачане мере безбедности на снази су у више европских земаља.

Први пут после 35 година, војска је ангажована на улицама белгијских градова, укључујући и ЕУ институције у Бриселу.

Борбе против тероризма су и на дневном реду европских министара: ефикаснија размена информација, боља контрола спољних граница Шенген зоне, спречавање радикализације, јединствени европски регистар путника који би омогућио размену информација о авионским путницима.

На састанку на којем је учествовао и генерални секретар Арапске лиге, висока представница Федерика Могерини позвала је на савезништво са исламским земљама у борби против тероризма.

"Треба нагласити да ово није проблем између Европе и ислама, или Запада и ислама. Терористички напади погађају пре свега муслимане у свету. Потребан нам је дијалог и савезништво, као и потпуна одговорност за оно што радимо", каже шефица европске дипломатије Федерика Могерини.

Могеринијева је најавила и да ће Европска служба за спољне послове (ЕЕАС), у склопу борбе против тероризма, поставити "официре за безбедност" у својим мисијама у иностранству.

"Мисије у релевантним земљама ће имати официре за безбедност", рекла је она новинарима у седишту Европске комисије.

Упитана да ли то представља заметак европске обавештајне службе, Могеринијева је одговорила одрично. "Сви се слажемо да је потребно побољшати координацију и размену података о терористима, а официри за безбедност су један од инструмената који су нам неопходни за то", казала је Могеринијева.

Рекла је да је на састанку договорено да се са Европским парламентом пронађе договор о успостављању заједничке европске базе података о путницима у авио-саобраћају, које је Европски парламент пре четири године блокирао због бојазни да може да угрози приватност грађана.

У таквој бази података, имена и лични подаци путника као што су адресе, бројеви пасоша и дестинације, чували би се најмање пет година и били доступни службама безбедности.

На данашњем састанку министара било је речи и о односима са Русијом, ситуацији на Блиском истоку и климатским променама, а кратко је разговарано и о Босни и Херцеговини.

"ЕУ не мења политику према Русији"

У делу састанка посвећеном Украјини, европски министри позвали су Русију да примени мировни споразум из Минска, као услов за ублажавање санкција.

Иако је одлука о евентуалним изменама режима санкција предвиђена за састанак шефова држава у марту, министри су и данас позвали на јединствену политику према Русији.

"Европа мора да задржи јединство и буде врло јасна о условима за укидање санкција, до чега може доћи тек кад Русија примени споразум из Минска", каже министар спољних послова Велике Британије Филип Хамонд.

Ипак, међу земљама чланицама очигледне су разлике, а поделе је изазвао припремни документ Федерике Могерини.

Овај папир критикован је јер предвиђа раздвајање санкција у вези са Кримом и источном Украјином и њихово ублажавање без довољно јасних услова шта Русија треба претходно да учини.

Могеринијева је рекла да се политика према Русији неће променити док Москва не примени споразум из Минска.

"Имали смо дугу дискусију о Русији, али дебата не значи промену курса", рекла је Могеринијева новинарима након састанка, на коме су се чула различита мишљења о сврсисходности санкција које је ЕУ увела Русији.

Висока представница је демантовала да је реч о расколу. "Они који су очекивали дубоке поделе, биће разочарани", поручила је она.

Шефица европске дипломатије Федерика Могерини најавила је да ће коначна одлука о санкцијама бити донета на самиту ЕУ у марту, када истиче један сегмент казнених мера, па ће бити неопходно гласати о њиховом продужењу.