ИС у срцу Ал Каиде

Према наводима Њуз интернешнела, највећег дневног листа на енглеском у Пакистану, Исламска држава најавила је оснивање свог огранка у видео-поруци емитованој 13. јануара. (Корасан теоретски укључује Иран и централну Азију, укључујући Пакистан и Авганистан, где за сада једино и функционише). У видеу је речено да ће шеф огранка ИС-а бити бивша истакнута личност пакистанских талибана Сид Кан. Авганистански званичници рекли су недавно да борбе против бораца ИС-а воде и снаге безбедности и талибани.

Реагујући на те наводе, портпарол талибана Кари Јусеф Ахмади негирао је да се црне заставе Исламске државе вијоре на територијама који су под њиховом контролом, истакаквши да није било сукоба између две супротстављене групе.

Како истиче Стратфор, постоје озбиљни докази да је било дезертера међу пакистанским и у мањој мери авганистанским талибанима. Разумљиво је да има подела међу пакистанским талибанима јер су они од свог оснивања нагињали ка транснационализму. У скорије време претрпели су велике губитке и борили се са унутрашњим раздором. Такође, пакистански талибани показали су се знатно више секташки орјентисани, и агресивна антишиитска доктрина ИС-а им одговара.

Иако се авганистански талбини не боре са великим унутрашњим трзавицама, током година и тај покрет претрпео је цепање. Извор подела било је одсуство оснивача Муле Мухамеда Омара, који се крије још од терористичких напада у САД 11. септембра. Његово одсуство дало је значајну надлежност командантима на терену.

Због поновног оживљања преговора између талбана и САД, Исламска држава добија све већу подршку џихадиста и секташких милиција са обе стране авганистанско-пакистанске границе.

Али то не значи да ће Исламска држава преузети доминацију над талибанима у ове две земље. Уместо тога, како оцењује Стратфор, то ће бити само још једно име на "презаићеном тржишту џихадиста".

Предстојећи сукоб биће крвав допринеће укупном слабљењу џихадизма, који је већ под великим притиском због нових трендова у Пакистану и чињенице да авганистански талибани желе да буду међународно признати као национална оружана сила.

Авганистански талибани већ се дистанцирају од Ал Каиде која има транснационални карактер. Мула Омар се представља као лидер исламског емирата у Авганистану, док вођа ИС-а Абу Бакр ел Багдади тврди да је калиф свих муслимана.

У случају да се покори Багдадију, то би значајно ослабило Мулу Омара и његов покрет. Ширење Исламске државе створиће поделе међу џихадистима, што ће ослабити позицију талибана. Штавише, секташка доктрина ИС-а прети да угрози преговоре талибана са Владом Авганистана као и да у сукоб увуче и Иран.

Док расту групе које подржавају ИС у Авганистану и Пакистану, који се углавном регрутују из редова талибана, може да се очекује да ће локални џихадисти узвратити како би задржали сопствени утицај. На крају, унутарџихадистичка борба могла би да буде интензивнија од оне која се тренутно води у Ираку и Сирији, али ИС неће створити доминантан положај као што га има у Месопотамији и Леванту, закључује Стратфор.