Избори у Јапану - шта даље

Владајућа коалиција састављена од Либерално-демократске партије (ЛДП) и странке Комеито однела је убедљиву победу на јучерашњим ванредним парламентарним изборима у Јапану над расцепканом и немоћном опозицијом. Коалиција је освојила више од две трећине места у том дому парламента, што ће јој омогућити неометано формирање владе и вођење политике у наредне четири године.

Либерално-демократска партија премијера Шинзоa Абеa освојила је близу 300 фотеља у парламенту, тако да и без свог коалиционог партнера има апсолутну већину у том законодавном телу, које броји укупно 480 посланика. Она је на јучерашњим изборима стекла чак четири пута више посланичких места у парламенту од највеће опозиционе Демократске партије.

Током изборне кампање најважнија тема суочавања између ЛДП-a и њених противника у опозицији било је питање даљег спровођења економских реформи, које су до сада донеле добробит великим корпорацијама и другим извозно-оријентисаним фирмама, али се нису одразиле на стандард обичних грађана, а при том су и допринеле даљем задуживању државе која већ грца у огромним дуговима.

У краткој кампањи, која је трајала свега три недеље, важна питања, као што су одлуке власти да ојача војни савез са САД и покрене процедуру за поновно укључивање нуклеарних реактора, који стоје неискоришћени због противљења локалних управа и грађана услед несреће у Фукушими, била су гурнута у други план.

Јучерашњи превремени избори били су сазвани првенствено због тога што економска политика премијера Шинзоа Абеа није донела очекиване резултате у протекле две године.

Наиме, јапанска економија се још од деведесетих година бори са дефлацијом и осцилира између ниског раста и рецесије, па је влада на челу са премијером Абеом, оформљена крајем 2012, преузела на себе задатак да заустави дефлацију и стимулише економски раст. Она је то, најпре, покушала да оствари кроз фискалну и монетарну политику у сарадњи са Централном банком Јапана, штампањем новца, обарањем вредности јена и снижавањем референтне каматне стопе.

Пошто је јапански јавни дуг огроман и износи чак око 230 одсто БДП-а, што је много већи проценат него онај у Грчкој, а годишњи дефицит у буџету већ неколико година висок и износи око осам одсто, влада је истовремено подигла и ПДВ како би попунила државну касу. То је поскупело свакодневни живот обичних грађана и присилило их на штедњу.

И пад јена је довео до поскупљења увозних артикала, међу којима највећи део заузимају енергенти и храна, па је највећи део јапанских грађана био присиљен да затегне каиш и смањи потрошњу, док је, истовремено, забележен и велики број случајева банкрота међу малим и средњим фирмама због поскупљења увозних сировина и машина до којег је довело клизање домаће јапанске валуте.

Велики пад у домаћој потрошњи основни је разлог зашто је јапанска економија поново склизнула у рецесију у трећем кварталу ове године, чиме је доведена у питање исправност владине економске политике.

Рецесија, упркос две године настојања владе да земљу изведе из дефлације и постави је на пут економског раста, је оно што је довело до распуштања парламента и заказивања превремених избора.

У две године проведене на власти, влада премијера Абеа направила је и релативно непопуларне кораке ка јачању колективне одбране са Сједињеним Државама и ка поновном коришћењу нуклеарне енергије, упркос искуству из Фукушиме.

Разлози успеха владајуће коалиције

И мада су у том тренутку поједина истраживања јавног мњења указивала на пад у личној популарности премијера Абеа, он и његови сарадници правилно су проценили да велика предност у популарности његове партије, односно владајуће коалиције у целини, у односу на ослабљену и разједињену опозицију даје довољно маневарског простора за безбедни излазак на изборе.

За разлику од претходних избора када је излазност била између 60 и 80 одсто, јер се на њима одлучивало која ће партија освојити власт, овог пута је било јасно да до промене режима неће доћи, па су се избори практично свели на изражавање подршке владајућој коалицији.

Као такви, били су непривлачни за младе људе у двадесетим и тридесетим годинама живота и многе друге гласаче који се противе власти али не виде никакву алтернативу у бледим и слабим опозиционим партијама.

Због тога су јучерашњи избори, са нешто више од 40 одсто, имали најнижу излазност у послератној јапанској историји.

Поред разједињености опозиције и малог одзива гласача, и кратко време за кампању био је услов који је више погодовао снажној власти него расцепканој опозицији.

ЛДП је у последњих шест деценија на власти провела чак 55 година, те има изузетно разгранату и јаку организициону мрежу.

Извесна ревизија устава и укључење нуклеарних реактора

Нова победа даће ЛДП-а у и коалиционом партнеру Комеито још четири читаве године на челу државе и ојачати морални легимитет власти која треба да настави са неизбежним и болним подизањем ПДВ-а и тешким структурним реформама.

Она ће им такође дати и мандат за спровођење непопуларних мера у другим областима политике и живота као што су безбедности и енергетика.

Влада на челу са премијером Абеом, раније током ове године, донела је одлуку да реинтерпретира јапански устав, који диктира одрицање од учешћа у међународним оружаним сукобима да би себи обезбедила право на колективну одбрану и јачање војног савеза са САД.

Конкретно, у јулу ове године влада премијера Шинзоа Абеа објавила је ново тумачење устава по којем Јапан има право не само да брани себе, већ и да војно прискочи у помоћ другим земљама савезницама као што су САД, под условом да и њему самом јасно прети опасност.

У члану 9 јапанског устава пише да се "јапански народ, са искреном жељом за остварење међународног мира заснованог на правди и реду, заувек одриче војне силе и претње војном силом као средства за решавање међународних сукоба".

Много грађана Јапана поносно је на ову одредбу устава и вишедеценијску мирољубиву политику своје земље у међународним односима и противе се покушајима са врха да се тумачење, по којем тај члан дозвољава само вођење одбрамбреног рата на својој територији, измени или игнорише.

Све владе које је у протеклој деценији формирала доминантна снага у политичком животу Јапана - ЛДП, настојале су да наметну ревизију највишег правног акта земље како би створиле правне услове за колективну одбрану и борбено ангажовање јапанских трупа ван своје територије, односно за јачање војног савеза са САД, што Јапану треба да омогући да се боље супротстави изазову који за њега представљају јачање војне моћи Кине и Северне Кореје.

Иако је владајућа коалиција ЛДП и Комеито од краја 2012. године у оба дома јапанског парламента имала већину, која јој омогућава ревизију члана 9, до сада се уздржавала тога - управо због отпора грађана.

Међутим, јучерашњу изборну победу ће владајућа коалиција вероватно протумачити као мандат за промену устава.

Владајућа коалиција за свој приоритет има јачање економије, па је за њу природан потез поновно укључивање нуклеарних реактора, јер би тиме могло да се годишње уштеди око 30 милијарди долара које Јапан сада троши на увоз природног гаса и угља као замену за нуклеарну енергију. Тиме би се, такође, ставила тачка на огромну штету проузроковану одржавањем неупослених реактора у нуклеарним централама и отуштањем радника из те гране енргетске индустрије.

У обраћању јапанској националној телевизији НХК, премијер Абе изјавио је да ће нова влада, која ће ускоро бити формирана, за свој приоритет имати даље спровођење економских реформи, а нарочито повећање плата обичних радника, који још нису осетили добробит његове економске политике.

На питање да прокоментарише ниску излазност на изборима, Абе је рекао да ће се потрудити да подигне поверење грађана у политичке структуре.

Упркос малом одзиву, владајућа коалиција ЛДП и партије Комеито имају све разлоге да буду презадовољни својим, сада је јасно, бриљантним политичким маневром, односно тиме што су расписали превремене изборе у тренуцима када је њихова политика почела да проузрокује озбиљне сумње.

Они не само да су одржали, већ су и ојачали своје позиције, а поред броја посланичких места које су стекли у парламенту, о убедљивости њиховог тријумфа говори и чињеница да ни вођа највеће опозиционе Демократске партије, ни бивши премијер из њених редова нису изабрани - мада је ова странка забележила скроман напредак у односу на изборе пре две године.