УН, усвојен нацрт споразума о климатским променама

На конференцији у Лими усвојен је и нацрт за преговоре о споразуму који треба да буде закључен у Паризу у децембру 2015, јавио је АФП, преноси Танјуг.

"Документ је одобрен", саопштио је перуански министар за животну средину Мануел Пулгар-Видал касно ноћас, што је наишло на узвике одобравања делегата.

Годишња рунда разговора у склопу Оквирне конвенције УН о климатским променама (UNFCCC) требало је да се заврши у петак увече, после 12 дана.

Уместо тога, састанак је продужен за 32 сата, што је неуобичајено дуго за састанке UNFCCC , познате по размимоилажењима у ставовима.

Споразум назван Позив за климатску акцију Лиме поставља основ за најамбициознији пројекат у историји заштите животне средине.

На самиту у Паризу, који је заказан за децембар следеће године, треба да се постигне нови глобални споразум који би заменио Протокол из Кјота, који је истекао 31. децембра 2012.

Нови споразум који треба да ступи на снагу 2020, окупио би све државе под једним заједничким циљем - смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, чиме би се смањило глобално загревање на два степена Целзијуса.

Тиме би се избегле потенцијално катастрофалне последице по климатски систем на Земљи до 2050. године.

Компромис како би се премостиле разлике 

Споразум из Лиме био је, међутим, последица компромиса како би се премостиле разлике између богатих и сиромашних држава.

Због противљења Кине, из документа су избачени захтеви за оштријом контролом, како би се видело да ли ће, заједно, све државе остварити зацртани циљ.

Министар спољних послова Француске Лоран Фабијус, који ће председавати скупом у Паризу, изјавио је да је споразум у Лими призвао сећања на самит УН о клими у Копенхагену 2009, чији је циљ такође био значајан климатски споразум, а који се завршио практично фијаском.

"Дух Копенхагена бледи, нада за успех у Паризу се приближава", рекао је Фабијус.

"Резултати у Лими су просечни, али то није изнанађење", рекао је Себастијан Блавије из Гринписа Француске

Одлуке "представљају минимум" неопходан да се процес пресели у Париз, саопштила је америчка група за мониторинг UCS.

У срцу подела био је вишегодишњи спор око поделе одговорности око смањења емисије угљен-диоксида између богатих држава и држава у развоју.

Државе у развоју сматрају да Запад треба да носи већи терет, јер су због материјалне добити остварене процесом индустријализације.

Богате државе са друге стране упиру прстом у дивове у развоју попут Кине и Индије које сагоревају угаљ како би подстакле свој убрзани развој.

Наука тврди да према садашњим трендовима емисије гасова са ефектом стаклене баште, свету прети загревање од 4 степена и више, што ће довести до више поплава, суша, пораста нивоа мора, ширења болести и сукоба око ресурса.