Нова Европска комисија

Жозеа Мануела Бароза, који је провео два мандата као председник Европске комисије, замениће Жан-Клод Јункер, уместо Кетрин Ештон спољном политиком ЕУ управљаће Федерика Могерини, док ће преговоре о проширењу уместо Штефана Филеа надгледати Јоханес Хан.

Јункер је увео неке новине у структури Комисије, пре свега увођењем функције првог потпредседника ЕК, коју је наменио Холанђанину Франсу Тимермансу и променио име Хановог портфеља из "проширење и источно суседство" у "источно суседство и преговори о проширењу".

Он је у недавном обраћању посланицима Европског парламента објаснио промену портфеља околношћу да се током његовог мандата не очекује пријем нових чланица у Унију.

"Не стварајмо илузије код оних који очекују приступање ЕУ да је то могуће у следећих пет година", рекао је нови председник ЕК и поручио земљама кандидатима да ће преговори о проширењу бити настављени, па и убрзани ако буде потребно, али да није реално да они буду закључени до 2019. године".

Већина аналитичара, укључујући уредника бриселског листа на енглеском језику Тобија Вогела, сматра да је ова процена реалистична и да важи и за Србију, која је последњих месеци брже од осталих кандидата са Западног Балкана напредовала у процесу проширења.

"Црна Гора је посустала са реформама, Босна и Македонија су у блокади, па је Србија избила на чело регате, али пред њом је још дуг пут", каже Вогел за Танјуг.

Он сматра да ће Хан, као познавалац региона и способан технократа добро обављати посао, али подсећа да је Европски савет, кога чине представници земаља чланица, одавно преузео политичку контролу над процесом проширења кроз одлучивање о отварању и затварању поглавља.

До 2019. без нових чланица  

"О темпу преговора више ће се питати Берлин, Лондон и Париз него Брисел", каже Вогел.

Иако постоје слабашне шансе да Србија прва преговарачка поглавља отвори у децембру, Танјугови дипломатски извори кажу да Немачка још инсистира да се прво отвори поглавље 35 које је у вези са процесом нормализације Београда и Приштине, што ће бити могуће тек почетком следеће године.

С обзиром на то да је у случају Србије важан напредак у поглављу 35, а не само за поглавља 23 и 24 као код осталих кандидата, много ће зависити од Могерини, која ће уз остале функције од Ештон преузети "олакшавање" дијалога, пошто у Бриселу не воле реч "посредовање".

Оне који кажу да је Могерини релативно неискусна у међународним односима, јер је као шефица италијанске дипломатије провела тек неколико месеци, треба подсетити да је и Ештон кад је ступила на функцију дочекана са истом скепсом, каже Роза Балфур из Центра за европску политику.

"Не видим ни један разлог да Могерини буде мање успешна од Ештон у руковођењу дијалогом", рекла је Балфур, указујући да је Могерини након именовања одмах посетила Београд и Приштину.

За сада, међутим, наставак дијалога зависи од разрешења уставно-политичке кризе на Косову, где политичари ни пет месеци након избора нису успели да се договоре о формирању нове владе, али то је околност на који ни Брисел ни Београд не могу да утичу.