Лондон признао шпијунирање без налога

Признање британске владе произилази из докумената прослеђеним телу задуженом за надгледање рада британске обавештајне агенција, Владином штабу за комуникације (GCHQ), која је пандан америчкој НСА, пише Гардијан.

Документа откривају "тајне аранжмане" две партнерске агенције, преноси Гардијан и подсећа да су податке о тајним пословима тражиле организације - Амнести интернешенел, Либерти и Прајваси интернешенел, после објављивања информација до којих је дошао бивши обавештајац Едвард Сноуден.

У одговору владе стоји да Британија може да прикупља "неселектоване", а то значи - сирове и неанализиране обавештајне податке од партнера из иностранства без икаквог налога уколико "из техничких разлога није могуће обезбедити комуникацију на основу налогу" и ако је "неопходно и подесно" за обавештајне агенције да дођу до информација.

Том одредбом је дозвољено прикупљање огромне количине материјала, укључујући и комуникацију међу британским грађанима.

Гардијан наводи да у документу експлицитно пише да "налог није потребан у свим случајевима у којима би од неке стране владе могле да буду тражене неанализиране пресретнуте комуникације".

То правило се односи и на податке о комуникацијама које се шаљу британским агенцијама, иако их оне нису тражиле.

Три организације за људска права истичу да је ово признање у потпуној супротности са тврдњама парламентарног Комитета за обавештајне послове и безбедност који је у јулу прошле године саопштио да је тражење налога, који потписује министар, на снази кад Владин штаб за комуникације тражи информације од САД.

Прикупљени подаци могу да буду чувани до две године, што је исти временски рок као и за податке које прикупи сам Штаб.

Међутим, тај рок може да буде једнострано продужен уколико "високи званичник сматра да је то потребно из разлога националне безбедности".

Група Прајваси интернешенел каже да ова открића бацају сенку и на остале безбедносне процедуре.

"Сада знамо да податак из сваког позива, интернет претраге или сајта који сте посетили у протекле две године може да буде ускладиштен у бази GCHQ и анализиран својевољно, и на првом месту - без икаквог налога", каже заменик директора организације Ерик Кинг.

"Недопустиво је да влада мисли да је масовно праћење оправдано тајним аранжманима који дозвољавају широк и неограничен приступ и анализу страних обавештајних информација - законито", упозорава Кинг.

Шеф дипломатије Филип Хамонд је рекао прошле седмице да очекује да ће министри који потписују налоге за надгледање вероватно морати да оправдају своје одлуке у јавној истрази у неком тренутку у будућности.

"Уверен сам да могу да кажем у име својих колега, које потписују налоге, да имају на уму да ћемо у будућности морати да посведочимо у некој истрази или на суду за одлуке које смо донели", рекао је Хамонд пред Комитетом за обавештајне послове и безбедност.

Том приликом Хамонд се сусрео са критикама да он и не разуме законски оквир који се односи на налоге које потписује.