Тројици научника Нобел за хемију

Тројица научника равноправно ће поделити новчану награду у износу од осам милиона круна (1,1 милион долара).

"Оптичка микроскопија је већ дуги низ година имала одређена ограничења јер не може да направи бољу резолуцију таласне дужине светлости. Награђени научници су изумели флуоресцентне молекуле којим се та ограничења превазилазе", наводи се у саопштењу Института Каролинска, преноси Бета.

Институт је оценио да је "револуционарни рад" научника омогућио развој нове технике микроскопије познате као флуоресцентна микроскопија високе резолуције или наноскопија.

"Захваљујући том открићу, наноскопијом се сада могу видети појединачни путеви молекула између нервних ћелија у мозгу, што је значајно за боље разумевање Паркинсонове, Алцхајмерова и Хантингтонове болести", додаје се у саопштењу Института Каролинска у Стокхолму.

До сада је било немогуће да се детаљно проучавају живе ћелије. Научници су својим открићем омогућили да се "до најситнијих детаља виде унутрашњи зидови молекула у живим ћелија људског организма", наводи се у саопштењу и додаје да су лауреати за то развили два метода.

Немачки научник Штефан Хел (51) открио је такозвану СТЕД микроскопију (stimulated emission depletion - STED).

За ту технику се користе два ласера - један стимулише флуоресцентне молекуле да светле, а други ласер поништава сву флуоресценцију осим оне која највише увеличава.

Амерички научници Ерик Бециг (54) и Вилијам Мернер (61) су изумели моно-молекуларну микроскопију (single-molecul microscopy). Та техника се састоји од укључивања и искључивања флуоресценције над сваким појединачним молекулом. На тај начин се ствара изузетно висока резолуција слике.

Штефан Хел је професор на универзитету у Хајделбергу и директор је Центра немачког Института за онкологију и Института за биофизичку хемију.

Ерик Бециг је професор Института Корнел у Њујорку и медицинског института "Хауард Хјуз" у Вашингтону.

Вилијам Мернер ради на Универзитету Корнел и почасни је професор примењене физике универзитета Стенфорд.