Ускоро више јапанских предузећа у Србији?

Шездесет најважнијих јапанских предузећа присуствовало је у Токију семинару посвећеном инвестицијама у Србији. Боља организованост и мање бирократије, главни предуслови којима Србија може привући инвеститоре из Земље излазећег сунца.

Семинар је важан догађај на којем су јапанским бизнисменима о инвестиционој клими у нашој земљи говорили представници Српске агенције за промоцију инвестиција и извоза СИЕПА и амбасадор Србије у Токију Ненад Глишић одржан је у просторијама Јапанске банке за међународну сарадњу само недељу дана након посете представника највеће јапанске бизнис асоцијације "Кеиданрен" Београду.

Изузев српске стране, окупљенима су о свом искуству у пословању говорили и представници три јапанска предузећа која имају своја постројења у Србији: "Јапан табако интернешнел", "Панасоник" и "Асахи".

Експертски тим СИЕПЕ, на челу са вршиоцем дужности директора Николом Јанковићем, као позитивне карактеристике Србије, потенцијалне земље за инвестиције, навео је добро образовану радну снагу, повољан географски положај Србије, изузетно ниске порезе за предузећа, али и споразуме о бесцаринској трговини са земљама ЦЕФТА и слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном.

Такође, приближавање Србије чланству у Европској унији и чињеница да је радна снага у Србији јефтинија од оне у државама Уније такође би могли бити привлачни за јапанска предузећа која размишљају о ширењу производње на Стари континент.

Амбасадор Ненад Глишић истакао је почетак преговора са ЕУ и резултате избора у Србији који наговештавају четири године политичког и административног одлучивања без застоја као показатеље политичке стабилности земље која је неопходни предуслов за сигурне инвестиције.

Представници Србије на семинару у Јапану исказали су велико поштовање које Србија гаји према Јапану, али и на дуге, пријатељске односе између две државе.

Представници јапанских компанија које последњих година послују у Србији сагласне су у оцени да постојање основне инфраструктуре и сировина, географски положај Србије и споразум о бесцаринској трговини са земљама ЦЕФТА омогућавају пристојно пословање, док пријатељски настројено српско становништво и укусна храна омогућавају и пријатан свакодневни живот.

Неки од њих, међутим, имали су замерке на то да, за разлику од канцеларијске, радна снага у Србији на производним тракама нема потребно знање енглеског језика, као и да у Србији понекад нема довољно разумевања за инсистирање Јапанаца на беспрекорном квалитету.

Јапанске бизнисмене у Србији брине и, по њиховом мишљењу, пребрзо доношење новог Закона о раду, које је довело до нагле промене услова пословања, али и могућност да улазак Србије у ЕУ у скоријој будућности осетно подигне трошкове пословања.

Дугогодишњи напори и предуслови за већи успех

Српска влада већ дуже од десет година кроз велики број посета ресорних министара и организовање низа семинара о могућностима наше привреде активно настоји да привуче опрезни јапански капитал и трансформише нашу земљу од пасивног примаоца јапанских донација и кредита у економског партнера Јапана у југоисточној Европи.

То је до сада, међутим, била тешка битка са релативно скромним резултатима због перцепције Србије као земље захваћене ратом и политичком нестабилношћу која се у јапанским медијима протеже од деведесетих до данас, али и због реалних политичких проблема са којима се наша држава сусретала, као што су питање раздруживања са Црном Гором и отцепљење Косова, који су многе потенцијалне инвеститоре држали на одстојању.

Напоре наше земље такође су знатно омеле чињенице да су јапанска предузећа заинтересована за инвестиције у источној Европи већ била уложила у Чешкој, Словачкој и Мађарској током трајања ратних сукоба на просторима бивше Југославије, те да последњих година бледи интересовање јапанских компанија за Европу у поређењу са кинеским, и тржиштем југоисточне Азије.

Стабилизација политичких прилика у нашој земљи и примери успешних инвестиција више европских земаља у Србији пружају нову шансу и чини се да је наша дипломатија кренула у нову офанзиву за привлачење јапанских инвестиција након званичног почетка преговора о придруживању ЕУ.

За већи успех у довођењу јапанских и других источноазијских компанија која имају врло високе стандарде у пословању и велику приврженост раду, поред дипломатских напора, биће потребно и унапређење структуре, ефикасности бирократије, али и промена у свести наших радника који би требало да буду више посвећени самоусавршавању, постизању високог квалитета и очувању имовине и угледа предузећа.