Међусобне оптужбе Кијева и Москве

Отварање кривичне истраге против Истражног одбора Руске Федерације изгледа као одговор на кривичну истрагу коју је јуче започео Истражни одбор Руске Федерације, јавља Ројтерс, а преноси Танјуг.

Руски истражни одбор покренуо је истрагу против "неидентификованих представника украјинског политичког и војног врха, Националне гарде и националистичких организација које је оптужио да чине геноцид".

Те две истраге ће, наводи Ројтерс, повећати напетост између две бивше совјетске земље и додатно оптеретити прекид ватре који је договорен 5. септембра између кијевских и проруских активиста, а обележен је свакодневним чаркама и артиљеријским дејствима.

Украјинско тужилаштво је саопштило да је отворило кривичну истрагу против званичника Руског истражног одбора, који је одговоран само председнику Владимиру Путину. У саопштењу се они оптужују за незаконито мешање у рад украјинских безбедносних и војних служби.

"То мешање има за циљ да се помогне терористичким организацијама – Народна Република Доњецк и Народна Република Луганск – у њиховим криминалним активностима и ометању рада владиних представника", навело је украјинско тужилаштво.

Портпарол Руске истражне комисије Владимир Маркин оптужио је јуче кијевско руководство да је починило геноцид против својих грађана који говоре руски, употребом тешког наоружања против проруских активиста.

Истрагом је утврђено да су убиства грађана Украјине из руског говорног подручја резултат употребе ракета "град" и "ураган", невођених авионских ракета с касетним бојевим главама, тактичких ракета "точка-У" и других врста тешког офанзивног наоружања неселективног типа, пренела је руска новинска агенција Итартас.

Као резултат тих акција, најмање 2.500 људи је погинуло, рекао је Маркин.

Осим тога, додао је да је преко 500 стамбених објеката, објеката комуналних услуга и објеката друштвеног значаја, болница, дечјих и општеобразовних институција уништено у региону Доњецка и Луганска.

Истовремено, више од 300.000 становника који су се бојали за свој живот и здравље, били су приморани да напусте своја стална места боравишта и да као избеглице затраже уточиште на територији Руске Федерације.