Апел Немаца отетих на Филипинима

Отети су апеловали на немачку и филипинску владу да учине све што је у њиховој моћи, преноси Танјуг.

"Налазимо се у тешкој ситуацији", рекла је педесетпетогодишња Немица за један локални радио, преносе немачки медиј.

Отети Немац (71), који је лекар, у својој поруци изразио је забринутост за сопствени живот.

Један портпарол групе "Абу Сајаф" је, како преносе немачки медији, потврдио претње да ће једно од отетих Немаца бити убијено, уколико до 10. октобра не буде исплаћено четири милиона евра откупнине и ако Берлин не престане да пружа подршку у борби против Исламске државе.

"Уколико услови не буду испуњени, ми ћемо онда одлучивати о судбини талаца", рекао је представник отмичара.

Немачки медији указују на то да су политички захтеви групе "Абу Сајаф" до сада били реткост.

"Ми смо организовали кризни штаб, који се бави случајем отмице на Филипинима, а у нашој политици према Сирији и Ираку се због тога неће ништа променити", рекао је један портпарол немачког Министарства иностраних послова, преносе медији.

Забринутост због двоје немачких туриста, отетих на Филипинима, расте, оцењује немачка штампа.

Двоје Немаца су отета у априлу, са своје јахте у водама Филипина, и налазе се у рукама терористичке групе "Абу Сајаф", за коју се каже да је показала лојалност према ИС.

Ултиматум о новцу и обустави немачке подршке борби против снага ИС у Ираку и Сирији, постављен је на рок од 15 дана. Медији подсећају да је та група и 2000. година стајала иза отмице немачке породице Валерт и других туриста у Малезији.

Познати по томе што радо и често путују и на најудаљенија, најзабитија и најопаснија места света, Немци су често били на мети исламских отмичара у Јордану, Авганистану, Џибутију, Алжиру, Чаду, Ираку, Ирану, на Филипинима, Јемену...

Штампа је често постављала питање "исплативости киднаповања" Немаца, пошто, према спекулацијама које нити Влада, нити немачке фирме, нити неке друге организације не потврђују, Влада у Берлину се не само "технички" и дипломатски ангажује за спас и ослобођење својих држављана, већ је, према непотврђеним подацима, за њихову слободу и "дрешила кесу".

Једна од најконтроверзнијих прича је отмица Сузане Остхоф, првог немачког држављана отетот у Ираку после пада режима Садама Хусеина.

Случај Сузане Остхоф, археолошкиње са перфектним знањем арапског, која је после удаје за једног Јорданца прешла у ислам, за чију слободу из Ирака је немачка држава, према медијским наводима, платила пет милиона евра, један је од најспектакуларнијих, пошто се, касније, у њеном џепу нашао део тог новца.

Немачка је чинила много за ослобођење својих грађана, али је с њима понекад водила и правни "рат", а један од њих је изгубила на суду.

Реч је о Рајнхилт Вајгел, отетој у Колумбији 2003. године, која је тужила своју државу непосредно пошто је из Берлина добила "цех" од 12.640 евра за хеликоптер којим је, по ослобођењу, превезена из џунгле.

Суд у Берлину је тада пресудио да Министарство иностраних послова не сме да отетим немачким држављанима испоставља рачун за трошак њиховог ослобођења.