Порошенко: Одустати од ванблоковског статуса

Од Министарства иностраних послова председник Порошенко тражи да се неодложно обрати НАТО-у са молбом да се сазове савет НАТО-а и одрже одговарајуће консултације, да се обрати за хитне консултације странама Будимпештанског меморандума из 1994. године, и владама САД и Велике Британије са молбом за пружање војне помоћи Украјини, јавио је Укринформ, преноси Танјуг.

Од владе се, наводи Укринформ, тражи да изради нацрт генералних директива за преговоре са Русијом, да националну економију преведе на функционисање у посебним условима, да изнесе предлоге за примену санкција Русији и да осигура привремено затварање контролних пунктова на украјинско-руској граници.

Такође, Порошенко тражи да се ослободе од пореза увозни производи наменске индустрије, повећају зараде војницима, а стамбено збрину породице погинулих и рањених у борбама у областима на истоку земље.

Наведено је да је указ донет због "даљег усложавања ситуације у области националне безбедности због оружане агресије Русије", а да је циљ мера "неутрализација актуелних претњи националној безбедности", навела је украјинска државна агенција.

Премијер Арсениј Јацењук је 29. августа најавио да ће влада предложити скупштини да укине ванблоковски статус Украјине и обнови курс ка учлањењу у НАТО.

Скупштина је 2010, на предлог тадашњег председника Виктора Јануковича, усвојила закон о принципима унутрашње и спољне политике, којим је проглашен ванблоковски статус Украјине и искључен курс ка евроатлантској интеграцији земље.

Закон који до сада важи, предвиђа основни принцип спољне политике по ком Украјина поштује политику несврставања у блокове, што значи да не учествује у војнополитичким савезима, већ у модернизацији и развоју европског система колективне безбедности, наставља конструктивну сарадњу са НАТО-ом и другим војнополитичким блоковима поводом свих питања од заједничког интереса.

Најгори део рата завршен 

Најгори део рата са проруским активистима прошао је, изјавио је  Порошенко, пет дана после мировног споразума потписаног са побуњеницима са истока земље и Русијом у Минску.

"Немам никакву сумњу да је главни и најопаснији део рата већ завршен, захваљујући хериозму (украјинских) војника", рекао је Порошенко у првом великом обраћању новинарима од како је ступио на функцију шефа државе у мају.

Први пут од почетка сукоба у априлу, у последња 24 часа ниједна особа није погинула на линији фронта, додао је Порошенко и додао и да "не сумња" да ће његов мировни план "функционисати", упркос одбијању побуњеника да прихвате политичке понуде Кијева.

Парламент у Кијеву је прошле недеље усвојио иницијативу Порошенка о "посебном статусу" за украјинске области којима им се гарантује већа аутономија, одржавање избора 7. новембра и условна амнестија за оне који су учествовали у сукобима.

Активисти су међутим одбацили ту понуду, наводећи да ће самостално организовати изборе и бојкотовати гласање које планира Кијев.

Порошенко је раније данас најавио могуће затварање граница са Русијом, као и намеру да Кијев затражи чланство у ЕУ 2020. године.