Украјина, дипломатска катастрофа Штајнмајера

Седокоси Штајнмајер нашао се тако "између две ватре" - на једној страни канцеларке Ангеле Меркел, која се од почетка украјинске кризе најмање десетак пута чула са руским председником Владимиром Путином, а на другој својих критичара, преноси Танјуг.

Критичари му пребацију слабост према Москви из времена када је био шеф канцеларске службе, бившег канцелара Герхарда Шредера.

Штајнмајер, који важи за разложног политичара чије мишљење знају да уважавају и његови политички неистомишљеници, требало је да са украјинским премијером Арсенијем Јацењуком најави старт новог округлог стола свих страна у конфликту, али се премијерови саветници, до дубоко у ноћ, нису могли сложити око једног јединог представника за преговоре, кажу немачки коментатори.

Други Штајнмајеров неуспех био је, тврди по правилу добро обавештени таблоид Билд, разговор са украјинским председником Олександром Турчиновом, који је прво шефа немачке дипломатије пустио да га дуго чека, а затим му, не гледајући га у очи, тврдоглаво "држао предавање" о својој чврстој линији против свих сепаратиста.

Немачки медији говоре о монологу Турчинова и томе да Штајнмајера није гледао у очи и у анализама украјинске кризе указују на то да се "чак и руски председник Владимир Путин" изјаснио за подршку округлом столу.

Штајнмајер је у Украјини требало да, као позитиван знак за проруске снаге на истоку земље, према плану посете положи и венац испред Дома синдиката у Одеси, где је пре две недеље у сукобима националиста и сепаратиста погинуло 48 људи, проруских активиста.

То је, међутим, отказано, јер се украјинска страна прибојавала да би то код становника Одесе, како се наводи, могло да изазове "злу крв".

Украјина је већ дуго главна спољнополитичка тема конзервативних и моћних немачких дневника, јавног сервиса, приватних телевизија, булеварских листова, утицајних недељника, али и марксистичких медија, који, свако из свог угла, пишу о највећој кризи новије политичке историје Европе, слажући се само у једном - да се тај огроман проблем мора решити једино дипломатским путем.

Управо то је у својој последњој изјави о Украјини нагласила и сама Меркелова, која је се заложила за дипломатско решење и рекла да се криза у Украјини не може решити војним путем.

У бројним изјавама, анализама украјинске кризе и претњама санкцијама Русији, немачки политички недељник Шпигел, утицајан и угледан, пише у актуелном броју да су санкције којима Запад прети Русији у украјинској кризи заправо "блеф", пошто су интереси држава чланица ЕУ различити.

Описујући сву сложеност украјинске кризе и сву различитост земаља ЕУ, тај недељник пише о томе да би, такозвани "трећи ниво", дакле, свеобухватне привредне санкције према Москви, требало Путина да приволе да попусти, али и да ту постоји један проблем.

"Санкције морају једногласно да буду усвојене у целој ЕУ. То је успело када је било речи о првом и другом нивоу санкција, јер се радило о симболичним мерама које су погађале Путиново окружење. Земље ЕУ нису из тога имале праве трошкове. То би, међутим, код трећег нивоа санкција било другачије. Ипак није вероватно да ће се земље ЕУ договорити о санкцијама, које би Русију могле озбиљно погодити. Најтеже оружје Европљана, у суштини је блеф", оцењује Шпигел.