Русијa, шта смо све пропустили због Крима

Крим се ових дана привикава на московско мерење времена - налазећи се у Украјини, полуострво је заостајало од Москве на два сата, али су казаљке сада померене. Становници Крима очекују да се изједначе са Русијом и по другим показатељима - власти су обећале повећање пензија до средњег нивоа у земљи, што је четири пута више од постојећег; полуострво ускоро прелази на рубљу, а од јесени ће кримски младићи служити војску у руској армији.

Русију, заједно са Кримом, у скорије време очекују и друге новине. Председник је, из поштовања према националној историји, решио да обнови програм "Спреман за рад и одбрану", који је у Совјетском Савезу постојао од 1931. до 1991, и то под истим називом. Од 1. септембра 2014. на регионалном нивоу биће организован низ догађаја спортског карактера.

Рејтинг председника Русије Владимира Путина, који је са 60 одсто у јануару, што је уједно и просечна подршка грађана председнику од доласка на власт, скочио је после ситуације на Криму, на 82,3 одсто крајем марта и тако се приближио свом историјском максимуму.

Агенција Риа новости, која је недавно претрпела комплетну смену руководства, због "неефикасности", програм "Спреман за рад и одбрану" описује као "основу система физичког васпитања совјетских грађана, чији је циљ побољшање здравственог стања, свестран физички развој и припрема за радне активности и одбрану Домовине".

Једанаест узрастних група, почев од шестогодишњака, подвргнуће се тестирању да би испунили норме одређене државом, а затим ће већ од 1. маја 2015. влада објављивати резултате о физичкој спремности грађана.

Међу другим променама, које су привукле мању пажњу јавности од ситуације у Украјини, је свакако и закон о блокирању интернет страница без одлуке суда, који је ступио на снагу 1. фебруара. Сајтовима који су ширили дечију порнографију, пропаганду дроге и суицида, као и пиратски видеоматеријал, придружили су се и они који позивају "на учешће у масовним нередима, бављење екстремистичким активностима и учешће у масовним јавним догађајима".

Блокаду може иницирати државни тужилац Руске Федерације, на основу мониторинга интернета, као и на основу података добијених од других државних органа, организација и изјава грађана. По новом закону, на територији Русије је већ забрањен сајт опозиционог лидера и критичара владајуће партије Алексеја Наваљног, чији Фонд борбе са корупциом објављује финансијке извештаје људи на власти, као и руководиоца државних предузећа.

У току су и даље реформе регионалних власти. На разматрњу у Думи налази се закон о укидању избора градоначелника великих градова од стране народа, а, уколико буде усвојен, односиће се на 67 градова.

Према новом закону, градоначелник би био именован из редова посланика и бирали би га сами посланици, док би фактички градом управљали такозвани сити-менаџери, који већ постоје у руским регионима. Закон је наишао на критику неких чланова "Јединствене Русије", који сматрају да би за такве измене било потребно више новца, али и да би градоначелнике ипак требало да бира народ.

Функције градоначелника у Русији данас махом припадају управо тој партији. Међу познатим изузецима је Јекатеринбург, где је 2013. године за градоначелника изабран Јевгениј Ројзман, представник Грађанске платформе, чији је основач кандидат на претходним председничким изборима милијардер Михаил Прохоров. Грађанска платформа, иначе, има своје посланике у још пет регионалних скупштина.

Избори градоначелника Москве у септембру 2013, изазвали су оштру полемику међу корисницима интернета. Опозициони независни кандидат Алексеј Наваљни, који је заузео друго место, тврди је да је било много случајева кршења правила током избора. Док се јавност бавила Кримом, промене су се догодиле и у животу овог политичког активисте.

Осуђен на пет година условне казне због преваре и прања новца, 28. фебруара Наваљни је добио преиначење казне, у кућни притвор, због, како је наведено, кршења забране напуштања града. Наваљном је забрањено и да користи интернет и било која друга средства комуникације са било ким, осим са члановима породице и представницима Федералне службе за служење казне.

Треба напоменути да је Наваљни до сада успешно заобилазио забрану, те су блог уместо њега водили његови блиски сарадници из Фонда борбе против корупције, међутим, Тужилаштво га је недавно упозорило да је то недопустиво.

Током последњих пар месеци, измењен је и закон о клевети. Као и у Совјетском Савезу, клевета сада доноси кривичну одговорност. У тексту закона стоји да је његов циљ заштита уставних права грађана и спречавање злочиначког напада на част, достојанство и репутацију.

Скандал са бившим министром одбране Анатолијем Сердјуковим, који се повезује са групом која је нанела штету држави у висини од 120 милиона евра, а који је на крају оптужен на основу члана кривичног закона за немарност, уз могућу казну од три месеца затвора, успешно је окончан 21. фебруара, амнестијом, сведочи Россијскаја газета.

Након што је изгубио фотељу министра, Сердјуков је постао генерални директор Федералног истраживачког центра у државној корпорацији "Ростех".

Мање среће је од почетка кризе у Украјини имао доктор историјских наука и професор Московског државног института за међународне односе, Андреј Зубов. Због критике власти и поређења политике Москве са политиком нацистичке Немачке 1938. године, у чланку објављеном у листу Ведомости, професор је изгубио посао.

Тијана Шулгина