НАТО прекинуо сарадњу са Русијом

23.45 - САД вероватно шаље један ратни брод у Црно море и мали тим војника у Европу, каже амерички војни званичник, јавља АП.

21.35 - Москва оптужила америчку банку "Џи Пи Морган" да је нелегално блокирала исплату једне руске дипломатске мисије руској агенцији за осигурање у САД, под изговором санкција према Русији, преноси Ројтерс.

18.50 - Убрзани развој Републике Крим и Севастопоља биће међу приоритетима током рада на нацрту новог федералног буџета Русије, рекао Дмитриј Медведев, преноси Итартас.

18.20 - Министри спољних послова држава чланица НАТО-a одлучили у Бриселу да прекину "целокупну практичну цивилну и војну сарадњу" са Русијом као одговор на одлуку Москве да припоји Крим, преноси АФП.

17.40 - Јулија Тимошенко и Дмитрo Јарош су међу 10 нових имена, додатих на раније објављен списак 320 особа, које је Државни савет Крима прогласио непожељним на том полуострву, преноси Глас Русије.

13.10 - Украјински парламент наложио снагама безбедности да разоружају илегалне наоружане групе, преноси Ројтерс.

12.55 - Шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер рекао да не види никакву перспективу, односно могућност за улазак Украјине у НАТО, пренели су немачки медији.

12.00 - Украјински парламент одобрио серију заједничких војних вежби Украјине и земаља чланица НАТО-а, чиме ће амерички војници бити доведени близу руских снага код Крима, јавио је АФП.

Министри спољних послова држава чланица НАТО одлучили у Бриселу да прекину "целокупну практичну цивилну и војну сарадњу" са Русијом као одговор на одлуку Москве да припоји Крим.

Министри НАТО земаља у заједничкој изјави позвали су Русију да "предузме хитне кораке да се поново усклади са међународним правом", пренела је агенција АФП.

НАТО и Украјина усагласили су се да ће интензивирати војну сарадњу и реформу војске кроз заједничку обуку и друге програме.

На првом министарском састанку НАТО од преласка Крима под надлежност Москве, оцењено је да нису видљиви знаци масовног повлачења руских трупа са границе са Украјином, где се наводно налази око 40.000 војника.

Неименовани извори навели су да ће министри разговарати о појачаном присуству и војним вежбама у источноевропским чланицама Северноатлантске алијансе, а према Расмусеновим речима, НАТО ће размотрити "све опције" ојачавања одбране на истоку Европе.

САД и друге западне чланице већ су као одговор на ситуацију у Украјини послали додатне авионе у патроле око границе са Русијом на Балтику, као и у Пољској, где је планирана вежба војне авијације.

Румунија је затражила од САД да повећа број авиона на војним аеродромима у овој земљи, док су западноевропске државе ипак остале уздржане према плановима који би у Москви могли да се тумаче као провокација.

Раније данас, шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер не види никакву перспективу, односно могућност за улазак Украјине у НАТО, пренели су немачки медији у извештајима из Вајмара, где је одржан састанак такозваног "Вајмарског троугла" - шефова дипломатије Немачке, Пољске и Француске.

"Пут за чланство (Украјине) у НАТО ја не видим", рекао је Штајнмајер и додао да може да замисли тешњу сарадњу са Кијевом у оквиру комисије НАТО-Украјина.

Тројица министара - Штајнмајер, француски шеф дипломатије Лоран Фабијус и пољски Радослав Сикорски желе, како преносе немачки медији, да се на вечерашњем скупу шефова дипломатије земаља чланица НАТО-а, заложе за тешњу сарадњу са Украјином.

"Вајмарски троугао" је формиран 1991. године као неформални сусрет тадашњих министара спољних послова Немачке, Француске и Пољске - Ханса-Дитриха Геншера, Ролана Диме и Кшиштофа Скубишевског.

Пре тројног састанка, Немачка, Француска и Пољска апеловале су да се одржи међународна конференција о Украјини. Позивали су и Русију да учествује.

Ситуација у Украјини и односи са Русијом, тема је дводневног редовног састанка министара иностраних послова 28 земаља НАТО-а, који данас почиње у Бриселу.

Поскупео гас за Украјинце

"Гаспром" је за трећину повећао износ који Украјина мора да плати за гас, па уместо досадашњих 268,5 долара, колико је било договорено у децембру, пре свргавања Виктора Јануковича и руске анексије Крима, плаћаће 385,5 америчких долара за хиљаду кубика гаса.

Извршни директор "Гаспрома" Алексеј Милер навео је да је цена повећана јер је украјински дуг за испоручени а неплаћени гас порастао на милијарду и 700 милиона долара.

Попуст из децембра се више не може примењивати, рекао је Милер, додавши да је транспортна тарифа за "Гаспромов" гас до Европе преко Украјине повећана за десет одсто.

Председник Русије Владимир Путин пристао је у децембру да смањи цену гаса за Украјину и омогући јој витални зајам, пошто је Кијев одлучио да не потпише трговински споразум са Европском унијом.

Договорено је да се одлука о попусту за гас проверава на свака четири месеца.

Пошто је украјински председник Виктор Јанукович свргнут са власти у насилним антивладиним протестима, "Гаспром" је саопштио да ће попуст на гас бити укинут због растућег дуга Украјине.

У међувремену, кијевска полиција је ухапсила припадника екстремне групе "Десни сектор", који се сумњичи да је синоћ у Кијеву ранио три особе.

Након јучерашње пуцњаве, полиција је опколила хотел "Дњепар" и ухапсила једну особу за коју верује да је отворила ватру и ранила три особе, међу којима је и заменик шефа градске администрације Кијева, Богдан Дубас.

Вршилац дужности министра унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков објавио је да су припадници екстремне десничарске групе "Десни сектор" предали своје оружје и напустили хотел у центру Кијева.

Аваков је објавио на својој Фејсбук страници, да је та група имала штаб у хотелу, и да га је данас напустила, ушавши у аутобусе.

Он је синоћ рекао да је оружани инцидент изазвао активиста "Десног сектора", групе крајње деснице, пренела је агенција Итартас.

Према његовим речима, активиста "Десног сектора" отворио је ватру испред једног ресторана, додајући да су две особе теже рањене.

Мотив пуцњаве засад није познат.

"Десни сектор" је, како наводи агенција АП, имао кључну улогу у свргавању украјинског председника Виктора Јануковича.

Наоружани активисти "Десног сектора", ултрадесничарске украјинске организације, опседали су 28. марта зграду украјинске скупштине (Врховне раде) у Кијеву, тражећи оставку министра унутрашњих послова Арсена Авакова, три дана након што је полиција пуцала и убила једног од њихових лидера Олександра Музичка.