понедељак, 31.03.2014, 12:24 -> 13:20
Ко је Ан Идалго, прва жена на челу Париза
Победа Ан Идалго на локалним изборима у Паризу једина је утеха за социјалисте председника Франсоа Оланда који су, на нивоу целе Француске, забележили тежак пораз. Противницима, који јој замерају скромно порекло и емигрантске корене, одговара речима писца Саше Гитрија: "Бити Парижанин не значи бити рођен у Паризу, већ бити ту препорођен".
Париз је јуче добио своју прву градоначелницу - Ан Идалго, левичарку шпанског порекла која је дискретним шармом, професионалношћу и ненаметљивом упорношћу освојила поверење Парижана.
У недељу, у другом кругу гласања на локалним изборима, Идалго је добила 54,5 одсто гласова, док је њена ривалка, десничарка Натали Косјиско-Моризе добила 45,5 одсто гласова, пренео је АФП.
"Париз је победио. Ово је победа за Републику, за левицу верну својим принципима", рекла је Идалго (54) у првом обраћању по објављивању резултата и додала да схвата сву одговорност и изазове који је чекају.
Њена победа једина је утеха за социјалисте председника Франсоа Оланда, који су забележили тежак пораз на овим локалним изборима.
Док су јој противници замерали скромно порекло и емигрантске корене, она је често волела да цитира речи писца Саше Гитрија: "Бити Парижанин не значи бити рођен у Паризу, већ бити ту препорођен".
Парижани су очигледно умели да цене њену скромност и ненаметљивост, а она сама је водила тиху кампању у којој је говорила да више воли да разговара са обичним Парижанима, него да буде медијска звезда.
Идалго сада улази у ексклузиван клуб жена које владају великим светским градовима попут Мадрида, Кејптауна и Сантјага.
Што се тиче то посла, рекло би се да је искуство на њеној страни, пошто је 13 година била заменица одлазећег градоначелника Бертрана Деланоеа.
Рођена на југозападу Шпаније 1959. године, као дете са родитељима се доселила у радничко предграђе Лиона.
Француски држављанин је постала у 14. години, када је променила име Ана у француску варијанту Ан.
Током каријере, најпре је радила као инспекторка рада, да би потом постала саветница бивше министарке рада Мартин Обри, творца идеје о 35-часовној радној недељи у Француској.
Релативно касно, у средњим 30-им годинама, прикључује се социјалистима када је странку предводио Лионел Жоспен.
Када је Оланд изабран за председника 2012. године, очекивало се да ће бити унапређена на министарску позицију, али је она изабрала париску градску већницу, где је стрпљиво чекала своју прилику.
У кампањи је обећавала велике инвестиције у стамбено збрињавање, побољшање саобраћаја и повећање зелених површина, са циљем да заустави егзодус средње и радничке класе у предграђа вишемионског града.
Док је пријатељи описују као "часну, озбиљну и скромну", познаници кажу да има и своју "челичну" страну.
"Она је оличење гвоздене песнице у баршунаским рукавицама", каже њен дугогодишњи колега из градског већа, посланик Зелених Дени Бопен, прецизирајући да се "иза привидне флексибилности Ан Идалго, крије челична воља".
Мајка је троје деце из два брака.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар