Санкције Москви поделиле ЕУ

Иако ни раније није било јединственог става у Европској унији о свим спољнополитичким, кризним жариштима, украјинска криза довела је пред озбиљно искушење 28-члани блок. Најјача европска привреда - Немачка, чији је глас у многим одлукама пресудан, нема дилему. Са Русијом има размену вредну 76 милијарди евра, триста хиљада радних места у Немачкој зависи од односа две земље.

"Сматрам да је претходних дана и недеља Немачка мудро поступала у вези са кризом у Украјини. Расправа која ће се одржати наредне недеље у Савету НАТО неће бити отворена за јавност. Не желимо да се бавимо оптужбама пре састанка", каже Франк Валтер Штајнмајер, министар спољних послова Немачке.

И Будимпешта је против економских санкција Москви, каже мађарски премијер Виктор Орбан. Русија покрива 80 одсто потреба Мађарске за природним гасом. Москва и Будимпешта недавно су потписале и уговор вредан 10 милијарди евра, о проширењу мађарске нуклеарне електране Пакс.

Андраш Деак са Института за међународне односе у Будимпешти каже да би санкције Москви много више би погодиле источноевропске земље, укључујући Мађарску, него Немачку и западну Европу.

"То би био огроман изазов, не само за нас него и за Европску комисију, која би кажњавањем Русије довела у питање енергетску стабилност својих чланица", каже Деак.

Протеклих дана могле су се чути поруке званичника десетак чланица Уније, углавном бивших комунистичких земаља, које су наговестиле да ће се успротивити покушајима увођења новог круга санкција.

Пол Иван из Центра за европску политику каже да сада постоје разлике међу чланицама Европске уније, али Европски савет је успео да постигне заједнички став о санкцијама у три фазе.

"Остаје да се види да ли ће владе 28 земаља наћи заједнички именитељ. То је такође део дипломатске игре, повећања улога и стављања својих интереса на сто. Ако велике земље унутар Уније, које имају већу одговорност, подрже санкције, очекујем да ће их следити и друге чланице", каже Пол Иван.

Брисел забрињава и нестабилна ситуација у Кијеву. Више од хиљаду и по украјинских ултрадесничара покушало је ноћас на силу да упадне у зграду парламента, пошто је полиција почетком недеље убила једног од њихових лидера. Кијев оптужује десничаре за дестабилзацију земле.

"То је пут који води у катастрофу и против је интереса наше државе", рекао је Олександар Турчинов, привремени председник Украјине.

Из Русије се огласио смењени председник Украјине Виктор Јанукович, поруком да сваки од украјинских региона треба да одржи референдум по угледу на кримски.

Ситуацију у Украјини не треба поредити са оном у Босни и Херцеговини, сматра шеф британске дипломатије Вилијам Хејг. Наводећи да нема ниједног основа за поређење Републике Српске и Крима, Хејг је у Сарајеву поручио да више не може бити исцртавања граница на Балкану.