Преминуо Адолфо Суарес

Шпанија жали Адолфа Суареса, свог првог премијера демократски изабраног после готово четири деценије фашистичке диктатуре Франсиска Франка.

Садашњи премијер, Мариано Рахој изјавио је да је "отишао један од великана наше епохе" и прогласио тродневну националну жалост.

Мадриђани се окупљају пред Скупштином Шпаније, а Суаресови земљаци и у његовом родном селу Себреросу, у централној Шпанији. Државна сахрана ће се одржати ове недеље у катедрали Ла Алмудена, у Мадриду.

Суарес је умро данас поподне у Мадриду у 81. години, после седам дана боловања од респираторне инфекције, и десет година од Алцхајмерове болести.

Краљ Хуан Карлос окренуо се Суаресу после Франкове смрти 1975. у покушају да уједини политичке фракције. Суарес је био председник владе у турбулентним годинама шпанске историје, од 1975. до 1981.

Краљ је данас рекао да је Суарес био његов изузетан сарадник и прави пријатељ. У поруци коју је емитовала телевизија, Хуан Карлос је захвалио Суаресу због "оданости према круни" и "одбране демократије, правне државе, јединствености и разноврсности Шпаније".

Суарес је био генерални секретар "Националног покрета", једине партије

током Франкове диктатуре, а био је и генерални директор државне телевизије ТВЕ.

Годину данас после Франкове смрти, Хуан Карлос који га је добро познавао и дуго пратио његов рад, одабрао је Суареса да поведе Шпанију ка демократској, парламентарној монархији, и то именовање је наишло на критике и левиццара и десниццара.

Ипак, Суарес и његова новоформирана странка "Унија демократског центра", победили су 1977. на првим изборима после Франка. Сукобивши се и с Војском, и с Црквом, легализовао је политичке партије, укључујући и комунистичку, као и синдикате, и надгледао писање новог, демократског устава који је донет 1978. године.

Иако вешт у преброђавабју кризе, није се показао као спретан свакодневни политиццар, те је изгубио подрску странке и већ 1981. поднео оставку.

Управо када је предавао власт наследнику на челу Владе 23. фебруара 1981. године, у скупштинску салу су упали припадници Цивилне гарде који су имали подршку генерала, лојалних успомени на Франка, и запуцали у зидове, покушавши да заузму зграду.

Већина посланика и других се посакривала, а Суарес и неколицина других су пркосно остали усправни пред пушццаним цевима. Покушај удара је убрзо скршен захваљујући и томе.

После јос два покушаја да опстане у политици, Суарес се сасвим повукао 1991. године. Пошту Суаресу одао је и бивши премијер Хосе Луис Родригес Сапатеро,

рекавши да је његова политичка каријера оличавала највиши дух шпанске демократске транзиције: "прихватање различитих мишљења, промоцију толеранције и праксу дијалога".