Кримски Татари између Украјине и Русије

Ове године кримски Татари обележавају 70 година откако су их совјетски војници, по Стаљиновом наређењу, протерали с Крима и раселили широм Сибира и средње Азије. Непосредно после смене власти у Кијеву и почетка сецесије Крима од Украјине било је сукоба Татара са већинским Русима. Зато је многе изненадила велика излазност на прошлонедељном референдуму која је показала да су гласали и многи Татари.

Зашто су неки од њих одустали од најављиваног бојкота у древној престоници кримских Татара Бахчи-сарају?

У дуговечном татарском народу још је много оних који се сећају прогона. Међу њима и Амди Абдураманов који је те 1944. године имао девет година.

"Упали су усред ноћи без икаквог упозорења, а овде су били све старци и деца, јер су мушкарци раније отерани у Тулу на принудни рад. Мој отац је за време рата био сеоски старешина и кад су Немци дошли, сачувао је да нико не буде обешен ни стрељан. Ипак су га у Узбекистану осудили на десет година затвора, 46 одсто Татара који су одавде отишли с нама поумирало је у изгнанству од глади и болести", сведочи Абдурахманов.

Упркос лошим успоменама и позивима исламског меџлиса да се референдум бојкотује, одзив бирача је у насељу око Хановог дворца из 16. века био већи него кад се 2010. године бирао председник Украјине.

Амди, који се из Узбекистана вратио као Комсомолац, има објашњење.

"Од првог априла ће пензије и плате бити два и по пута веће него у Украјини. А прошлост је прошлост, времена су се променила и то што се десило пре 70 година неће се поновити. Стаљин није само Татаре протерао, колико је само Руса страдало под њим, своје људе је терао у смрт. Сада се Русија лепо опходи према Татарима и у Казању и у Башкерији и у Татарстану. Путин нам се недавно преко телевизије обратио на татарском језику", објашњава Абдурахманов.

Људи који су бојкотовали гласање не желе пред камеру, али кажу да неће да се мешају у политику и да само хоће да их нико не дира.

"Ми смо посебан народ. Живећемо у миру. Нека само Бог да да буде мира", каже Татарин који није изашао на референдум.

Уочи референдума, Кримски парламент Татарима је дао права која ни у Совјетском Савезу ни у Украјини нису имали.

Први пут су бирачки листић могли да читају на свом језику. Неки од њихових лидера заложили су се за живот у Русији.

"Лично одговарам за то да ћемо и ми, кримски Татари, као и читаво становништво Крима, по приступању Руској Федерацији, после прелазног периода од око годину дана, достићи ниво квалитета живота какав је у Русији. И биће обновљена наша права", истиче академик Ајдер Меметов.

Право на 20 посто представника у парламенту и влади Крима, татарски језик као равноправан са руским и украјинским, враћање назива топонима на старе татарске и финансирање пројеката од културног значаја извели су део Татара на гласање, али њихова лојалност умногоме ће зависити од тога хоће ли економски стајати бар онолико добро колико њихови сународници у другим деловима Русије.