Конзервативци цензуришу Шредера

Посланици Европског парламента из редова конзервативаца и зелених желе да на тему украјинске кризе ућуткају бившег канцелара Герхарда Шредера и траже да му се забрани да говори о Русији, уз образложење да се он ту налази у сукобу интереса.

"ЕП жали због Шредерових изјава о кризи у Украјини и наглашава да он не треба да даје јавне изјаве које се односе на Русију, пошто се он, због свог односа према 'Гаспрому' који представља један од најважнијих спољнополитичких инструмената Русије, налази у јасном конфликту интереса", каже се у тачки 25 нацрта једне резолуције о кримској кризи, објавио је немачки политички недељник Шпигл.

Ребека Хармс из еколошке партије Зелени каже да је тај захтев реакција на Шредерове изјаве које она сматра делом кампање за руског председника Владимира Путина и оцењује да је Шредер, као бивши канцелар, помешао своју улогу са политичким интересима руске привреде.

Иза кулиса ЕП у Стразбуру се, сазнаје Шпигл, оштро дискутовало поводом идеје о "ућуткивању" Шредера, пошто тако нешто, како се наводи, може да представља кршење личних права.

Из редова социјалдемократа кажу да ће, наравно, гласати против таквог нацрта, уколико уопште до тога и дође.

Шредер, међутим, није једини са дисонантним тоновима о теми Украјине. И бивши немачки канцелар Хелмут Кол, који је позвао све стране у украјинској кризи на разборитост, оценио је да је у опхођењу према Русији "недостајао сензибилитет".

"Запад је протеклих година учинио велике пропусте. Ситуација у Украјини се више не прати паметно. Исто тако, у опхођењу са нашим руским комшијама недостајао је сензибилитет, посебно према председнику Русије Владимиру Путину", рекао је Кол, "канцелар-ујединитељ", како га Немци зову и рекордер на месту канцелара на којем је провео 16 година.

Шредер је протеклих дана изјављивао да је оно што се дешава на Криму кршење међународног права и признао да је и напад НАТО-а на Србију у време док је он био канцелар, такође било кршење међународног права.

"Ми смо послали наше авионе... на Србију и заједно са НАТО снагама бомбардовали једну суверену државу, а да притом није постојала одлука Савета безбедности УН...", рекао је Шредер и нагласио да је он опрезан са "подизањем кажипрста" будући да се у оба случаја формално ради о повреди Повеље УН.

Шредер је показао скептичност и када су у питању мотиви бивше украјинске премијерке Јулије Тимошенко, указујући на то да се не зна какве материјалне интересе она има и упозорио да постоји опасност да новчана помоћ, за коју се он залаже, оде погрешним каналима.

Шредер критиковао Европску унију 

У украјинској кризи Шредер је поново критиковао Европску унију и рекао да вођство Европске комисије није схватило да је Украјина једна културолошки подељена земља.

"Питам се да ли је било исправно једну културолошки подељену земљу, као што је Украјина, ставити пред алтернативу - Споразум о асоцијацији са ЕУ или царинска унија са Русијом", рекао је Шредер.

Он сматра да ЕУ више није у ситуацији да посредује.

"Једнострана подршка украјинској опозицији учинила је немогућим посредовање ЕУ у том конфликту", рекао је Шредер немачком магазину Шпигл.

Иначе, Шредера су немачки левичари, али и неки из редова демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, били предложили за место посредника за кримску кризу, што је он одбио.

Заменик шефа Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Јулија Клекнер предложила је Шредера за посредника у решавању кримске кризе, образлажући да је мало који политичар, као он, тако добро "умрежен" и на Истоку и на Западу.

Она је у изјави дневнику Велт оценила да је Шредер са руским председником Путином "очито у тесним пријатељским везама", да је "пет до дванаест" за решавање ситуације на Криму.

Шредер је, међутим, одбио предлог за посредовање у украјинској кризи оценивши да посредовање у украјинском конфликту не може на себе преузети једна особа, већ да то треба да учине Уједињене нације.