Раст сепаратистичког насиља у Кини

Овог викенда ујгурски сепаратисти који се боре за отцепљење североисточне провинције Шинђијанг извршили су бруталан напад на цивиле на железничкој станици у граду Кунминг на југоистоку Кине, који се налази хиљадама километара далеко од Шинђијанга. У нападу у којем је учествовало десет особа наоружаних мачетама погинуло је 29, а рањено више од 130 особа.

Кинеска полиција усмртила је неколико нападача, а ухватила једног. Штампа и друштвени медији у тој земљи јављају о крвавом пиру у којем нису била поштеђена ни деца.

Поједини аналитичари у источној Азији повезују овај напад са догађајима у провинцији Шинђијанг, где је, по извештају кинеске новинске агенције Синхуа, пре две недеље убијено 11 ујгурских сепаратиста.

Напади сепаратиста на невине грађане у Кини учестали су последњих година. Пре овог злочина, крајем октобра прошле године трочлана ујгурска породица залетела се у аутомобилу са канистерима пуним горива на улаз у Забрањени град у центру Пекинга, усмртивши себе и још две особе.

У 2012. забележен је неуспешни покушај отмице авиона од стране ујгурских сепаратиста, а 2008, свега неколико недеља пред почетак Олимпијских игара у Пекингу, у месту Кашгар камион са возачима ујгурске националности залетео се у колону кинеских пограничних полицајаца који су ненаоружани трчали дуж пута, усмртивши 16 и повредивши исто толико припадника снага реда.

Ујгури и провинција Шинђијанг

Ујгури су народ исламске вероисповести који говори турско-алтајским језиком. Процењује се да око 10 милиона Ујгура живи у Кини, а у знатно мањем броју присутни су и у Казахстану и Киргистану.

Провинција "Шинђијанг - Аутономна ујгурска регија", како је њено пуно име, има близу 22 милиона становника и површину од чак 1,6 милиона квадратних километара, што је чини највећом административном јединицом у Кини.

Ова провинција на крајњем северозападу Кине богата је нафтом и највећи је извор природног гаса у најмногољуднијој држави света. Она је посебна и по томе што је, услед огромног пространства и ретке насељености, постала поприште прве кинеске нуклеарне пробе 1964. године.

Тридесетих година двадесетог века војна експедиција послата из Совјетског Савеза да подржи локалног кинеског моћника, управитеља провинције, заузела је један део Шинђијанга, а у то време, као и у периоду од 1945. до 1949. године, један део те провинције прогласио је независност под именом Источни Туркестан.

Око Шинђијанга деценијама су вођени отворени или притајени окршаји Кине и Совјетског Савеза, укључујући ту и размену ватре у пограничном појасу крајем шездесетих, тако да се, када је суседни Авганистан 1979. године потпао под совјетску контролу, Кина активно укључила у финансирање и обуку авганистанских муџахедина, који су вежбали управо на територији провинције Шинђијанг.

Муслимани у данашњој Кини

Ислам је врло рано пренет у Кину путем свиле, и данас, сматра се, у тој држави живи око 21,5 милиона муслимана. Знатан део њих, близу половину, међутим, чине припадници народа Хуи који говори кинеским језиком и који су у прошлости, током војнополитичког превирања у првој половини двадесетог века, блиско сарађивали са доминантном етничком групом Хан Кинезима у борби против Тибетанаца, Ујгура, Совјета, а касније и јапанског окупатора.

Наиме, муслимани Хуи на челу са војсковођом Ма Буфангом тридесетих година одиграли су централну улогу у потискивању Тибетанаца из провинције Ћингхан, у гушењу ујгурског устанка у Шинђијангу и пружању отпора Совјетима.

Иако су Ујгури релативно бројна етничка група, због послератне политике масовног насељавања група Хан и Хуи, проценат Ујгура у Шинђијангу је пао и они сада чине 44 одсто популације те велике провинције, док Хан Кинези заузимају 41 одсто. Треба рећи, међутим, да су кинеске власти драматично унапредиле образовање и здравство у тој провинцији где сада има свега два одсто неписмених.

За разлику од муслимана Хуи који су говорници кинеског, имају крвне везе са Хан Кинезима и поред исламских негују и доста конфучијанских обичаја, Ујгури сматрају да све већи уплив Хан Кинеза урушава њихову културу и угрожава њихове верске и друге слободе. Они се жале и на дискриминацију у запошљавању и грубост кинеских органа реда.

Сматра се да иза већине наведених напада стоји ујгурска организација која себе назива "Источнотуркестански исламски покрет".

Деловање ујгурских сепаратиста за сада одликује низак технолошки ниво и слаба опремљеност, па они у овом тренутку не могу озбиљније угрозити безбедносни апарат и територијалну целовитост Кине, али све већа учесталост и дрскост тих напада свакако може надаље повећати страх и нервозу међу обичним становништвом у тој великој источноазијској држави.