НСА, игрице без граница

У тајним документима које је обелоданио бивши обавештајац Националне службе безбедности (НСА) Едвард Сноуден нашло се још узнемирујућих података који доводе у питање приватност корисника мобилних телефона, пишу амерички медији.

Њујорк тајмс је објавио делове докумената који се баве мобилним апликацијама, то јест игрицама за мобилне телефоне с којих америчка обавештајна служба НСА и британска обавештајна агенција Државни комуникациони штаб узимају податке о особама које их користе.

Док корисници смартфона играју популарну игрицу "Енгри Бирдс", шпијуни можда вребају у позадини, истиче амерички лист и наводи да популарне игрице сакупљају податке о кориснику које могу бити веома детаљне - од локације корисника, модела његовог мобилног телефона, до пола и старости, па чак и о његовој сексуалној оријентацији.

Како се наводи, неке апликације у себи садрже програме које скидају још специфичније информације, па се тако могу сазнати и сексуалне навике корисника, степен образовања, као и број деце.

Најбогатију палету информација о кориснику има "Милениал Медиа" која је са компанијом "Ровио" развила посебно издање "Енгри Бирдс", затим је заједно са "Зингом" развилa "Фармвил", као и многе друге.

Представник "Ровија" рекао је да о активностима НСА не знају ништа, нити имају информацију о томе да се неко са стране користи информацијама њихових корисника.

"Милениал Медиа" још увек није реаговао на најновије писање медија.

Овакав програм траје од 2007. године, када је НСА повећала свој буџет за телефонско прислушкивање са 204 милиона на 767 милиона долара. Од тада агенција има приступ локацијама и информацијама када се "особа од интереса" служи Гугл мапом, преко чега се скидају и фотографије са локације, адресе, листе пријатеља, историја позива, наводи Њујорк тајмс.

Медији који поседују Сноуденова документа објавили су и делове презентација НСА на којима су наведене погодности праћења корисника мобилних апликација, као и до којих све информација могу доћи преко "паметног телефона".

Међутим, о количини података које су агенције искористиле не зна се много.

НСА је одмах реаговала, објаснивши да се да то тих података долази само код "важних, страних службеника обавештајних служби".

Иначе, странице попут Фејсбука и Твитера уклањају са фотографија информације којима се идентификује локација и то пре њене објаве. Но, постоји кратко време у којем је та информација још увијек на слици, па се стога може користити у шпијунске сврхе.

Председник САД Барак Обама је у свом говору о реформи шпијунског програма НСА помињао ограничавање информација које службе могу да прикупљају преко телефонских позива, али није говорио о мобилним апликацијама.

Из ранијих Сноуденових докумената сазнало се да и НСА и британски Државни комуникациони штаб имају развијене алате за хаковање смарт телефона, као што су програми које је британска агенција назвала "The Smurfs" (Штрумпфови).

Убацивањем таквих програма, корисник се прислушкује и прати чак и када му је телефон угашен. Развили су и програме који аутоматски укључују микрофон телефона, као и оне који укључују телефон након што га корисник искључи.

И амерички и британски обавештајци понављају да ниједну од тих метода не користе код обичних грађана, већ само код "особа од интереса".