Референдум о новом уставу Египта

У Египту је почео референдум о новом уставу, чији су почетак обележили велики одзив бирача, али и погибија четири особе у сукобу снага безбедности и присталица свргнутог председника Египта Мухамеда Мурсија, као и експлозија испред зграде суда пред почетак гласања.

Првог дана референдума, током протеста одржаних против његовог одржавања погинуо је Махмуд Сајед Гаја (25), у близини бирачког места у провинцији Бани Суеф, јужно од Египта, пренео је Ројтерс.

Три особе су погинуле у сукобима полиције и демонстраната лојалних свргнутом председнику у граду Сохагу, неколико сати након почетка гласања.

Званичници наводе да је полиција отворила ватру на око 300 Морсијевих присталица, а да је на полицајце пуцано са кровова зграда, навео је АП.

Неколико сати пред почетак референдума испред суда у Каиру одјекнула је снажна експлозија у којој није било повређених ни жртава, осим мање материјалне штете на згради суда.

Египћани у дугим редовима чекају да се изјасне на референдуму о новом уставу, за који кажу да га нису прочитали, али да ће, у сваком случају, подржати свргавање исламистичког председника Морсија, наводи АФП.

Нови устав, уколико га подрже грађани на референдуму, замениће уставни акт који је свргнути председник Мухамед Мурси потписао пре нешто више од годину дана, претходно одобреном на референдуму.

Документ ће бити очишћен од исламистичког језика, а оно што је много важније - биће ојачане државне институције које су се супротстављале Мурсијевом режиму - војска, полиција и судство.

Уставом ће бити пружена јача подршка ултраортодоксној исламистичкој партији Нур, која је подржала Мурсијево скидање са власти, затим званичном исламском естаблишменту ел-Азхар - религиозној основи сунита, али и хришћанској Коптској цркви, чије односе са влашћу у Мурсијево време су обележиле тензије.

Нацрт устава је добио нешто похвала и због веће заштите људских права, чак и ако се има у виду да се власти обрачунавају са неистомишљеницима и путем новог закона о ограничавању протеста, који је Запад недавно критиковао.

Такође се новим уставом предвиђа кажњавање дискриминације, штити једнакост полова и гарантује већи број слобода и људских права.

Документ је израдила комисија од 50 чланова, претежено секуларних политичара.

Верује се да ће на референдуму довољан број грађана рећи "да" новом уставу јер не постоји критична маса за његово неодобравање имајући у виду да је једино Мурсијев покрет Муслиманска браћа позвао на бојкот референдума.

Аналитичари сматрају да референдум неће бити сам кључно гласање о новом уставу, већ и тест поверења моћном министру одбране и особи најодговорнијој за Мурсијево скидање са власти, Абделу Фатаху ел Сисију.

Генерал је позвао своје сународнике да изађу на референдум и гласају за устав, откривајући да има председничке амбиције.

Велики одзив бирача и усвајање устава био би показатељ да ли бирачи желе да на на месту председника виде Сисија, тренутно најпопуларније личности у земљи.

Политичка нестабилност, која траје још од рушења са власти дугогодишњге лидера Хоснија Мубарака 2011, појачана је још више прошле године после збацивања Мурсија, првог демократски изабраног цивилног председника Египта.

Седам месеци после његовог пада, земља је и даље жестоко подељена на његове исламистичке присталице и милионе људи који су изашли на улице да траже његову оставку.

Његови противници сматрају да је Мурси био тиранин који је покушао да уведе конзервативне вредности, док његове присталице тврде да је војска сада вратила ауторитарни режим из Мубараковог доба.