Одраз Турске у европском огледалу

Све снажније критике Европске уније турској влади Реџепа Ердогана, због кршења демократских институција и ауторитарног поступања, стижу у часу кад Ердоган за десетак дана треба у Бриселу да се састане с челницима ЕУ.

Водећи званичници ЕУ ће му поручити да су јако незадовољни због одступања од европског демократског пута и рећи да Турска има и европску, а не само "нео-отоманску судбину".

Стабилна и демократским путем усмерена Турска, која је кандидат за чланство у ЕУ, потребна је Европи због безбедности европских граница, исто као и сигурности снабдевања гасом и нафтом, јер многи гасоводи и нафтоводи у Европу стижу преко Турске.

То су предочили многи извори у ЕУ, а Европска комисија је поново оштро замерила Ердогану да скандал око корупције у његовој влади, због чега су оставку морала да поднесу три кључна министра (једном је нађено четири милиона долара у кутијама за ципеле), покушава да спречи тако што спроводи чистку у полицији и гуши, или смењује тужиоце и судије који истражују ту корупцију, и тиме нарушава независност судства и правну државу.

Ердоганова "исламско-конзервативна" влада, како се сад уобичајено каже, је више година имала подршку Запада, захваљујући економском напретку и измештању војске изван битног политичког уплива, уз поруке Анкаре да је владајућа АКП странка "демоисламска", да жели да помири "отомански" ислам и демократију и буде узор земљама на узбурканом суседном Блиском и Средњем истоку и области Кавказа.

Такође се у ЕУ и Вашингтону сматрало да турска "нео-отоманска" спољна политика, с амбицијом да игра битну улогу и на Балкану, може да буде брана продору екстремистичких исламских снага, нарочито у Босну, на Косово и Албанију.

Сад и у Европи и у Америци сматрају да су "нео-отоманска" политика, односно "неоосманизам", доживели неуспехе, а посебно се Ердогановој влади замера извесна сарадња и подршка исламским екстремистима Ал Каиде у Сирији.

У круговима ЕУ је агенцији Бета пренесено и велико изненађење и неразумевање недавне Ердоганове изјаве у Призрену да је "Косово Турска, а Турска Косово", што је изазвало видно незадовољство у Београду.

Српски челници су поручили да се сад виде "прави циљеви" турске владе на Балкану, што се надовезало и на раније неразумевање и сумње око снажне подршке шефа турске дипломатије Ахмеда Давутоглуа исламској идеологији и геополитици покојног Алије Изетбеговића у Босни.

Ердоганова влада је годинама имала подршку ЕУ и Америке, али су посебно захтеви за више демократије и масовне демонстрације у Истанбулу и другим турским градовима прошлог лета, које је влада сурово угушила полицијском силом и оптужбама за "заверу" и покушај државног удара, јако забринули Брисел и Вашингтон.

Врхунац је оно што сад ЕУ и САД сматрају да се догађа је потез Ердогана, да после неуспелог покушаја промени Устав како би могао да остане на функцији, потчини правосуђе његовој власти.

Што се види као нови доказ да, уз "пузајући исламизам", против чега су се буниле стотине хиљада демонстраната који су тражили да се очува наслеђе лаичке државе оца савремене Турске Кемала Ататурка, владајућа странка АКП и њен шеф јасно желе да у земљи учврсте свој "ауторитарни режим".

Иако су, после великог отпора и сумњи, Немачка и још неке чланице ЕУ прошле године пристале да се наставе преговори ЕУ о чланству с Анкаром, сад су европско-турски односи дошли у нову критичну фазу.

Већ раније је било сумњи да Ердоган и АКП заиста желе да крену "европским", а не само "нео-отоманским" путем и чак је турски амбасадор при ЕУ прошле године изјавио да је то придруживање ЕУ "завршема прича".

Међутим, у Европској унији се сматрало да наставак тешњих веза с влашћу у Анкари и сами преговори о чланству могу имати "демократског уплива" на Ердогана и АКП, који имају главну подршку у исламски традиционалној и мање развијеној Анадолији, уз жељу и да ЕУ тиме увери проевропске политичке снаге и пословне кругове у Истанбулу и Малој Азији, да жели да Турска буде што више придружена и окренута Европи.

Ердоган се сада посвађао не само с Европом, већ и Америком, претио је да ће протерати америчког амбасадора у Анкари, која је називао "провокатором" и оптуживао САД и Израел да стоје иза "завере" и откривања корупције у редовима његове влада.

Из Вашингтона стижу све жешће замерке због ауторитаризма, кршења демократских институција и "пузајућег исламизма" садашње, како се у ЕУ и САД каже, турске "исламско-конзервативне" владе која је и чланица НАТО, а недавно је веома узнемирила Брисел и Вашингтон кад је најавила куповину кинеских војних ракета.

Турска је за многе земље ЕУ и важно тржиште, у које су европске банка и компаније последњих година уложиле велики капитал, а сад турски пословни кругови изражавају велику забринутост због очигледне политичке кризе у земљи, турска берза је нестабилна, а турски грађани су већ део уштеда у ослабљеним турским лирама преселили у 20 милијарди долара.

И европски амерички коментатори сматрају да је власт Ердогана и АКП уздрмана и да би то можда могао бити и почетак неке промене, иако се указује и на то да је опозиција недовољно организована и за сада не показује способност да политички усмери велико незадовољство оне турске средње класе која је поново изашла на улице.

Али ни Ердоган не седи скрштених руку и, уз очигледно настојање да правосуђе стави под свој надзор.

Чак и љутом непријатељу, турској војсци, иначе најјачем чувару Ататуркове лаичке државе, нуди да се изврши ревизија ранијих пресуда којима су на стотине генерала и високих официра осуђени на затвор под, у ЕУ и САД сматрају у многоме исфабриковане оптужбе, за покушај државног удара.