"Гардијан" објавио мали део Сноуденовог материјала?

Главни уредник британског листа Гардијан Алан Расбриџер рекао је да је тај дневник објавио само један одсто материјала који је добио од одбеглог сарадника америчке Националне безбедносне агенције Едварда Сноудена.

Истовремено, Расбриџер је порекао да је лист који уређује довео у опасност животе грађана или националну безбедност, преноси АП.

Расбриџер, кога је данас испитивао Одбор за унутрашња питања британског парламента у оквиру заседања посвећеног антитероризму, рекао је да је Сноуден Гардијану одао око 58.000 докумената, а да је тај лист објавио "око један одсто" укупног материјала.

"Не очекујем да ћемо објавити неку велику количину информација", рекао је Расбриџер.

Гардијан је објавио низ прича базираних на подацима које је Сноуден обелоданио о шпијунирању на интернету и прислушкивању телефонских разговора које су спроводиле шпијунске службе у САД-у и Великој Британији.

Званичници у влади и обавештајним службама оценили су да је објављивање тајних података угрозило британску безбедност и помогло терористима.

Неколико посланика је изјавило да би Гардијан требало кривично гонити због кршења закона о тероризму.

Расбриџер је устао у одбрану улоге свог листа, рекавши да су текстови које је објавио Гардијан и други медији покренули дебату о размерама обавештајних активности и угрозили границе регулаторних закона које су постављене пре интернета.

"Гардијан је правио веома селективне процене" о томе шта ће објавити, рекао је Расбриџер, порекавши да је обавештајне агенте довео у опасност и подсетивши да тај лист није објавио ниједно име.

Британска полиција покренула је кривичну истрагу о објављеним подацима након што је ухапсила партнера тадашњег новинара Гардијана Глена Гринвалда на аеродрому "Хитроу" у августу.

Полиција није открила ко је под истрагом и под каквим оптужбама, а Расбриџер је рекао да не зна да ли је Гардијан подвргнут истрази, али да сматра да неке активности имају за циљ да застраше тај лист.

Према његовим речима, Гардијан је под притиском власти на начин какав би био "незамислив" у САД-у, где новинари могу да се позову на Први амандман о заштити слободе говора.