Империјална осматрачница са Босфора

Да ли је недавно потписивање договора са Ираном у Женеви решило један озбиљан проблем, или је само створило услове да се он замени новим, сада још озбиљнијим проблемом? Јесу ли Америка, Русија, Кина, Велика Британија, Француска и Немачка, тиме што су са Ирана скинуле знак међународног парије, створиле потпуно нову стратешку ситуацију у том делу света? Ако јесу, Турска је прва земља која је то схватила.

"Ми желимо да делујемо империјално, али не империјалистички" изјавио је у недавном интервјуу аустријском дневнику Ди Пресе Јигит Булут (Yigit Bulut), главни саветник турског премијера Реџепа Таjипа Ердогана.

Булутов наступ у аустријском дневнику нити је дипломатски камуфлиран, нити се игра са скривеним финесама, па збуњује да ни неколико дана касније нема реакција из бројне дипломатске заједнице у Бечу. А питања је неколико.

Прво међу њима је и која земља би се, ма колико утицајна била, ма колико брзоплето њени званичници наступали, данас усудила да јавно изјави како води "империјалну политику"?

С друге стране, ако је жеља Турске да поново "буде империјална" нови квалитет међународних односа, треба ли се присетити времена када је Турска последњи пут била империјална сила, односно историјског тренутка када је силом прилика престала то да буде?

Године 1918, у исто време када се распада Хабсбуршка монархија, распало се и Османско царство. Будући да је Србија играла активну улогу у обе оставинске расправе, претпоставља се да се бар са те стране може рачунати на добру меморију.

Шта сада значи када најближи Ердоганов саветник, објашњавајући политику премијера, употреби атрибут "империјални", и то у данима када се на Блиском истоку у ритму скоро тектонских потреса формирају нова савезништва?

Немачка и ЕУ немају појма

Међу најважнијим ставкама из Булутових стилских вежби из ново-старе турске ароганције је да је Турска једина земља која заиста испуњава Мастрихт-критеријуме.

Онај део турске штампе, који је критички расположен према премијеру Ердогану, део је медијског покрета који жели да наштети Турској, тврди Булут.

Како каже, та и таква штампа шаље у свет слику пропасти Османског царства са камуфлираном поруком да таква судбина очекује и модерну Турску, заборавивши да спомене да су светски поредак и место Турске у њему данас потпуно другачији.

Турски премијер Ердоган не прихвата никакав притисак са било које стране, он ће непогрешиво и даље ићи зацртаним путем. Немачка и Европска Унија морају знати да више немају посла са старом Турском, коју могу да контролишу и манипулишу како хоће - "болесник на Босфору" више не постоји, истакао је Јигит Булут.

Главни Ердоганов саветник наводи да се, док Европа стагнира, турски бруто-национални производ увећао пет пута у последњих 10 година и сада износи билион долара. Очекује се да ће до 2023. достићи и до 2,5 трилиона долара. Таква турска снага се, истиче, Европи не свиђа.

Време је да Европска Унија за властито добро размисли шта то она ради када одбија турско чланство, каже Јигит и додаје да је Турска потребна Европи, како би могла да одговори на изазове новог светског поретка које постављају раст Кине, Индије и Јапана.

И зато ЕУ треба доћи себи, пре него што Турска изгуби живце и потпуно се окрене од Европе, наглашава Булут.

Према његовим речима, у Турској не постоји никакав "курдски проблем", постоје само економски проблеми који још нису решени, "али ће ускоро бити".

Булут каже да су након пропасти монархија (Хабсбуршке и Османске) створене националне државе, које се сада групишу према новим осовинама моћи. Турска је, тврди, једна од тих нових констелација снаге и моћи.

"Од сада неће више бити никаквих подела у Турској - у било ком облику. Сад ће сви долазити Турској на ноге", истакао је главни саветник турског премијера и додао да су раније сви Турци на Кипру желели грчко држављанство, а да данас сви Грци на Кипру желе турско држављанство.

Где спавају империје?

Најважније питање је ко се то на крилима империјалног речника враћа на међународну сцену - финансијски потенцијал модерне турске економије или ускрсла Империја директно, свежа од стогодишњег сна на Босфору?

Самосвесни медијски наступ Ердогановог главног саветника Булута открива још нешто - нико није боље од турског вођства схватио, или се барем није јавно хвалио да је схватио, како је са хаотичним Арапским пролећем, почетком помирења Ирана и Запада, нуклеарном алијансом између Саудијске Арабије и Пакистана, и надасве необичним и неприродним савезништвом Саудијске Арабије и Израела за тренутак створен вакум моћи у региону.

У том вакуму, нова Турска хоће свој комад старе моћи на нови начин, што је још увек много боље него комад нове моћи на стари начин.

Оваква ситуација може се осликати изјавом новинара Сашe Тијанић из средине осамдесетих година прошлог века, у време када је Југославија проживљавала тренутке вакума моћи и међусобно блокираних снага, да је "Стипе Шувар први политичар који је схватио да је Тито стварно мртав".

У тој паралели се Ердоган и, евидентно је, шеф његовог саветничког тима, понашају као прва државна гарнитура која је схватила да је низ политичких синергија на Блиском истоку и у арапском свету у крајности донео радикално нови поредак, такав који отвара простор "осовинским структурама".

То је контекст у којем Турска за себе захтева империјалну осматрачницу, са које баца поглед и на Европу. Укратко, Турска се протеже докле год и турске телевизијске серије!