Вилњус, Самит у сенци сукоба са Русијом

Самит Источног партнерства Европске уније, који вечерас почиње у главном граду Литваније, протећи ће у знаку заоштрених односа са Русијом због Украјине, оцењују бриселски дипломати и медији.

Самит у Вилњусу, на коме ће се уз највише функционере ЕУ вечерас окупити двадесетак челника земаља чланица и шест земаља Источног партнерства, био је замишљен као тријумф политике ЕУ према бившим совјетским републикама.

Све је то доведено у питање када је Украјина само недељу дана пре састанка на врху отказала потписивање Споразума о придруживању са ЕУ.

"Без споразума са Украјином на овом самиту неће бити много ентузијазма, изјавио је уочи састанка на врху литвански шеф дипломатије Линус Линевичкијус и додао да је политика Источног партнерства "изгубила замах".

Истовремено, немачка канцеларка Ангела Меркел критиковала је Русију због покушаја да групу бивших совјетских република, која осим Украјине укључује Молдавију, Грузију, Јерменију, Белорусију и Азербејџан, одврати од приближавања ЕУ.

"Немачка и ЕУ морају да разговарају са Русијом. Хладни рат је завршен", рекла је она пред одлазак у Вилњус, додајући да Русија мора да дозволи својим суседима да сами одлучују о својој политици.

Русију су пре Меркелове критиковали министри спољних послова Шведске Карл Билт и Пољске Радек Сикорски, као и председници Европске комисије и Савета Жозе Мануел Барозо и Херман ван Ромпеј.

На самиту ће ипак бити неког напретка, очекује се да Грузија и Молдавија закључе преговоре о својим трговинским споразумима са ЕУ, биће потписан Споразум о визној либерализацији с Азербејџаном, а Грузија би, такође, требало да оствари ближу сарадњу с Унијом кад је реч о борби с економском кризом.

Међутим, како примећују медији и аналитичари, све то губи на значају без Украјине, која је као највећа и стратешки најважнија чланица Источног партнерства била окосница целе политике.

"Источно партнерство је мртво", цитира портал ЕУ Обзервер неименованог западног дипломату.

ЕУ: Кијев и даље чека понуда 

Високи званичници ЕУ, укључујући комесара за проширење Штефана Филеа, уочи Самита су нагласили да понуда за Украјину и даље важи.

Теоријски, постоји могућност да украјински председник Виктор Јанукович направи још један заокрет и потпише споразум на пролеће следеће године.

С друге стране, дипломатски извори ЕУ Обзервера тврде да ће он у Вилњусу наићи на хладан пријем.

"Ово је увреда за ЕУ и уопште не видим зашто уопште долази", цитира портал једног од њих.

Како се очекује, током Самита, хиљаде грађана Кијева изаћи ће на улице, захтевајући да председник Јанукович потпише споразум с ЕУ.

Због одлуке украјинске владе да не потпише споразум и окрене се Русији, у тој земљи већ недељу дана трају протести.

Европска унија покренула је пројекат Источног партнерства у мају 2009. у намери да подржи демократске и тржишне реформе у шест земаља Источне Европе и јужног Кавказа: Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Молдавији и Украјини.

За испуњење ових циљева, институције ЕУ издвојиле су између 2010. и 2013. око 2,5 милијарди евра.