Пола века од убиства Кенедија

Председник САД Џон Фицџералд Кенеди убијен је на данашњи дан пре пола века у Даласу. Кенеди је био на челу Америке мање од три године, када је 22. новембра 1963. године убијен у атентату, али, његово политичко наслеђе и након пет деценија утиче, како на политику Вашингтона, тако и на политику других великих светских сила, сматрају стручњаци.

Атентат на Кенедија извршен је током његове посете Тексасу.

Док се у отвореном аутомобилу возио улицама Даласа у друштву супруге и тексашког гувернера Џона Конелија, на поворку су испаљена три хица из пушке. Један је метак погодио и ранио Конелија, а два су погодила Кенедија - један у врат, и један у главу. Одмах је одвезен у болницу где је недуго потом проглашен мртвим.

Неколико сати касније, бивши маринац Ли Харви Освалд је ухапшен, а потом и оптужен за атентат. Освалд је тврдио да је невин.

Два дана касније је у полицијској станици пред тв камерама, убио га је Џек Руби, власник ноћног клуба повезаног са мафијом.

Најпопуларнији председник у последњих 50 година

Џон Кенеди је и даље најпопуларнији председник САД у последњих педесет година, наводи се у истраживању утицајног вашингтонског сајта Политико, и његови политички ставови из тог времена, могу и данас да се примене на проблеме који су још увек постоје у светској политици.

"Кенеди није поживео довољно дуго да доживи разочарање људи својим идеализмом, али зато живи у историји као симбол могућности која је угашена", оцењује француска агенција АФП, описујући некадашњег америчког лидера.

Међутим, и поред идеализма, који је Кенеди својом харизматичношћу и новим имиџом у политици унео у тадашњи бирократски Вашингтон, он је био и прилично практичан у својој политици, суочавајући се са низом домаћих и међународних изазова, сматра аналитичар Ендрју Хамонд, из Оксфорд Аналитике.

"У времену када је америчко-совјетски ривалитет прерастао у скоро оружани сукоб, Кенедијева политичка генијалност је схватала да је то и рат силе, али и рат идеја. Балансирајући између тврдог и меког приступа, он је обновио америчко глобално вођство", оцењује Хамонд.

Овај аналитичар наводи да Кенеди, при том, није понизио СССР у том тренутку, и да је успео да избегне нуклеарни рат који је био на помолу након кубанске ракетне кризе.

Хамонд напомиње да је желео је да се ресетују односи са Москвом и то је и рекао у свом говору на Америчком универизитету у Вашингтону, пошто је криза окончана.

Совјетски председник Никита Хрушчов је тај говор назвао највећим говором једног америчког председника још од Рузвелтовог доба", каже Хамонд.

Хамонд признаје да су се околности у свету значајно промениле у односу на Кенедијево доба, али наводи да су и даље актуелна схватања тадашњег председника о неопходности међународне сарадње и одрживог мира.

Професор Артус Сир, са Картиџ колеџа, из околине Чикага, који је и аутор књиге "После Хладног рата", каже да је Кенеди, као ветеран Другог светског рата правилно поступио одбивши залагање неких у администрацији да се 1962. године нападне Куба, што није пут којим је четири деценије касније пошао његов наследник у Белој кући, Џорџ Буш млађи, када је извршио инвазију на Ирак.

"На домаћој сцени, најважнији догађаји у вези са његовим мандатом, који су оставили великог трага и за будуће генерације, јесу залагање за једнака права свих Американаца без обзира на расу, и борба против организованог криминала, коју је водио Роберт Кенеди", истиче Сир, говорећи о заоставштини трагично настрадалог председника.

Према његовом мишљењу, убиство Кенедија је зауставило оба процеса, с тим, што је замах у борби за права Афро-Американаца био такав да је убрзо настављен реформски процес, док се у борби против мафије чекало више од деценије, када је донет закон који је означио крај дотадашњих шефова италијанске мафије у САД.

Економски бум шездесетих

Кенедијева политика је оставила трага и на економски бум Америке почетком шездесетих година прошлог века, увођењем новог правца - већој потрошњи која доводи до привредност раста.

Кенеди је у Белу кућу ушао, са тада великих 6,8 одсто незапослености и ниским привредним растом, да би у року од три године незапосленост пала на 3,8 одсто.

Економска уредница америчког Националног јавног радија Мерлин Гивакс напомиње да је Кенеди сматрао да ће се ствари покенути већом потрошњом, а не штедњом.

"Подигао је минималне плате, улагао у градњу путева, мостова, инфраструктуру, развој урбаних целина и генерално је повећао јавну потрошњу, што је на крају дало резултате и поред почетних великих отпора", наводи Гивакс.

Према њеним речима, Кенеди успео да издејствује смањење пореза, правдајући то жељом да људима више остане, зато што ће више трошити и то ће јачати производњу и привредни раст.

"На крају је успео и Америка је тада ушла у златно економско доба", закључује Гивакс.

Пола века након смрти Кенедија, његова његова ћерка Керолајн именована је за амбасадорку САД у Јапану. Кенедијев дух и даље постоји у Вашингтону и већина Американаца ће се са сетом присетити свог некадашњег председника.