Конституисан немачки Бундестаг

У Берлину је, тачно месец дана после септембарских избора, конституисан 18. немачки Бундестаг са 631 послаником, а за председника овог дома поново је изабран Норберт Ламерт из Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), који се на тој функцији налази од 2005. године.

За Ламерта је гласало рекордних 591 посланик, од 625 предатих гласова.

Конститутивну седницу водио је седамдесетседмогодишњи Хајнц Ризенхубер (ЦДУ), као најстарији члан парламента.

У свом говору посланицима, политичким врхом земље и гостима, Ризенхубар је говорио о Немачкој, јакој држави у европској заједници, о њеној привреди, инвестицијама и решавању питања задуживања, истакавши да је Немачкој успело да у ''тешким временима очува социјалну стабилност''.

Ризенхубар је нагласио да Немачка мора држати Европу на окупу, јер ће тако и сама бити јака, и додао да његова земља има ''репрезентативну демократију'' и параламент у коме седе различити посланици ''као што је и немачки народ''.

Указао је и на потребу очувања стабилности евра, стварања нових производа и отварања нових тржишта, и поручио да се у наредном периоду мора радити на томе ''да Немачка буде добро место за рад, живот и одгајање деце'', као и добар партнер за различите нације.

Када је реч о занимању посланика, немачки Бундестаг има у новом саставу свега два радника - једног рудара и једног бравара, што је у поређењу са шездесетим годинама прошлог века, десет пута мање.

У Бундестагу има највише чиновника, чак 115, правници су на другом месту - 117, три пута више него шездесетих година прошлог века, затим долазе педагози и учитељи - 52, па економисти, занатлије, медицинске сестре и двоје студената.

Више него икада до сада, у саставу је 36 одсто жена и пет одсто посланика мигрантског порекла, а први пут је ту и један посланик црне боје коже Карамба Диабу, из редова Социјалдемократске партије (СПД).

Бундестаг је конституисан тачно месец дана после избора и дан пред почетак официјелних преговора између победника, демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, који су на септембарским изборима добили више од 41 одсто гласова, и поражених социјалдеморката са освојених 26 одсто гласова.

Немачки парламент је први пут у послератној историји државе конституисан без либерала, шефа дипломатије Гвиде Вестервела, којима није успело да уђу у Бундестаг и добију минималних пет одсто гласова бирача.

Аналитичари наводе да ће нова ''велика коалиција'' демохришћана и социјалдеморката располагати са више од 80 одсто посланичких мандата.

У опозицији су партија Зелени, коју је некада водио бивши шеф дипломатије Јошка Фишера и партија Левица, настала спајањем наследника бивших источно-немачких комуниста и ВАСГ странке, популарна, пре свега, међу социјално нижим слојевима. Обе партије су добиле по нешто више од осам одсто гласова.

Премда се говори о слабој опозицији, партије најављују да ће бити конструктивна и озбиљна опозиција.

У новом сазиву Бундестага демохришћани имају 311, СПД 193, Левица 64 и Зелени 63 посланика.