Кинески градови се "купају" у смогу

Кинески град Харбин обавијен је облаком смога, који је смањио видљивост на свега неколико десетина метара и изазвао колапс саобраћаја, док локалне метеоролошке станице бележе ниво штетних материја и по 40 пута већи од дозвољеног, објавила је кинеска Агенција за заштиту животне средине.

Смог који је прогутао град настао је таложењем дима из термоелектрана и топлана које користе угаљ као гориво за производњу електричне струје и из приватних домова, од којих се један део такође греје пећима на угаљ.

Густина атмосферских честица, која се узима за индикатор загађености ваздуха, у Харбину се тренутно креће између 600 и 1.000 микрограма по кубном метру, док је ниво који се по стандардима Светске здравствене организације сматра безбедним по становништво 25 микрограма.

Атмосферска загађеност је горући проблем у Кини последњих деценија због великог ослањања на угаљ, технолошке застарелости топлана, јачања индустрије и експоненцијалног раста броја аутомобила који прати економско богаћење становништва.

Највећи атмосферски загађивачи су једињења сумпора, оксиди угљеника и азота, озон и жива.

Власти највећег кинеског града Шангаја недавно су објавиле петогодишњи план за смањење атмосферске загађености који обухвата чак 187 различитих мера у области енергетике, индустрије, саобраћаја, грађевине и пољопривреде, и којим би количина сумпор-диоксида требало да буде смањена за 50 одсто, а оксида азота за 30 одсто до 2017. године.

Шангај је у 2012. години имао 102 дана када је загађење било веће од дозвољеног, од чега су 14 дана проглашена да су критична.

У кинеским градовима неретка је појава да возачи од смога не могу да виде семафоре, да се са земље не виде врхови небодера, или да се улица не може видети са виших спратова зграде.

Према подацима студије коју је у 2010. години објавила Светска банка, 16 од 20 најзагађенијих градова на свету налази се у Кини, а само један одсто од 530 милиона градских становника у најмногољуднијој држави на свету удише ваздух који је безбедан по стандардима Европске уније.

Кина добија 80 одсто електричне енергије из термоелектрана, где се спаљивањем угља ослобађају велике количине штетних сумпорних једињења.

Ради смањења атмосферске загађености, поред мера као што је уграђивање филтера за једињења сумпора у топланама, унапређење производног процеса у фабрикама и стриктнија регулација саобраћаја којом би се ограничио број аутомобила на улицама, кинеске власти имају на располагању и повећање удела нуклеарне енергије у производњи струје.

Кина у овом тренутку има 17 нуклеарних реактора, али је у току изградња чак 32 нова постројења те врсте. Потенцијална опасност коју они носе у овом тренутку јесте у запећку због огромних потреба растуће привреде и све веће потрошње електричне енергије од стране становништва, те због потребе да се реши проблем токсичног смога.