Предложено распуштање Муслиманске браће

Покрет Муслиманска браћа могао би да буде забрањен пошто је Kомисија египатских судија предложила суду да распусти тај покрет. 

Овај предлог изнели су противници те групе која је званично регистрована као невладина организација у марту ове године.

Судско рочиште о том питању биће одржано 12. новембра, сазнаје Ројтерс од неименованих судских извора.

Муслиманска браћа су морала да се формално региструју на тај начин јер су тужени да немају законски основ за постојање.

Покрет је основан 1928. године и распустила их је војна управа 1954. године.

Препоруке комисије судија нису обавезујуће за суд, наводи британска агенција.

Тај покрет је деценијама био активан иако је формално био забрањен, све до свргавања председника Хоснија Мубарака 2011. године.

Покрет је од тада добро пролазио на изборима и врхунац је уследио на прошлогодишњим председничким изборима када је победио њихов кандидат Мухамед Мурси.

Муслиманска браћа су прво 2005. године посредством независних кандидата добили петину посланичких мандата у Египту.

Коначно, када је у фебруару 2011. године, под притиском улице Мубарак поднео оставку, покрет Муслиманска браћа, односно њихова Партија слободе и правде, поступно је преузео власт.

Долазак Мухамеда Мурсија на место председника Египта означио је њихову потпуну победу.

Након масовних протеста против његове владавине, војска је сменила Мурсија 3. јула. После тога, већина челника Муслиманске браће је ухапшена или су оптужени за изазивање насиља.

Државни тужилац је одлучио 1. септембра да изведе Мурсија пред суд под оптужбом да је чинио и изазивао насиље.

Тужилац Хешам Баракат упутио је Мурсија и још 14 чланова Муслиманске браће Кривичном суду, оптуживши их за "чињење насиља и подстицање убистава", пренела је египатска државна агенција.

Ова одлука сматра се још једним потезом војних власти у обрачуну против Мурсијеве Муслиманске браће, навео је Ројтерс.

Оптужбе се односе на сукобе испред председничке палате прошлог децембра, који су избили пошто је Мурси разљутио демонстранте када је себи дао већа овлашћења, подсетио је Ројтерс.

Мурси је саслушаван и због бекства из затвора током побуне против Хоснија Мубарака 2011. и оптужен за убиство и сарадњу са палестинском групом Хамас током боравка у заточеништву, иако званична оптужница против њега није подигнута.

Мурсија је војска свргнула с власти 3. јула, после масовних протеста због његове владавине.

Од тада, власти су почеле жестоке обрачуне с Муслиманском браћом, а безбедносне снаге убиле су стотине Мурсијевих присталица током протеста које је изазвала његова смена.

Од 14. августа, у сукобима који су избили када је полиција на силу покушала да растера Мурсијеве присталице у Каиру, погинуло је и око 100 припадника безбедносних снага.