Пола века од сна Мартина Лутер Кинга

Амерички председник Барак Обама поздравио је велики допринос који је за права мањина у Америци дао Мартин Лутер Кинг, истичући да је потребна "стална будност" како би се сан истакнутог активисте остварио.

Први црни амерички председник одао је почаст великом борцу за људска права на степеништу Линколновог меморијалног центра у Вашингтону, на истом месту на коме је пре 50 година Кинг одржао свој чувени говор "Имам сан".

"Он је и потлаченима и тлачитељима понудио пут спасења. Његове речи поседују моћ и пророчанство без премца у нашем времену", рекао је Обама.

Обама је у говору пред хиљадама окупљених рекао да жртве Кинга и његових сабораца у борби за расну једнакост "нису биле узалудне" и одао пошту свима онима који су се упорно годинама борили за грађанска права.

"Због њиховог марша, локалне власти су се промениле, парламенти држава су се променили, Конгрес се променио и, коначно, Бела кућа се променила", рекао је Обама.

Амерички председник подсетио је да су се хиљаде Афроамериканаца 1963. године придружили Кинговом "Маршу на Вашингтон" како би тражили своја права и пробудили "дуго успавану свест" своје земље.

Обама, коме појединци замерају да се није потрудио да помогне афроамеричкој заједници, која је и даље оптерећена сиромаштвом и препрекама у напредовању, одбацио је тврдње да се мало шта променило за црначко становништво од Кинговог чувеног говора.

Обама је истовремено нагласио да још много тога треба да се уради како би се остварио Кингов сан и да је неопходна "стална будност".

На скупу су говорили и бивши председници из редова демократа Бил Клинтон и Џими Картер, а присуствовали су му и чланови Кингове породице.

Марш на Вашингтон

Пре 50 година, 28. августа 1963, око 250.000 људи учествовало је у Маршу на Вашингтон узвикујући слогане "Једнакост сад" и певајући "Победићемо".

Марш је организован под називом "Марш на Вашингтон за посао и слободу", а допринео је да се следеће године усвоји Закон о грађанским правима којим је ван закона остало више облика расне, етничке или верске дискриминације.

Тог дана је тада 34-огодишњи Мартин Лутер Кинг био последњи говорник. Остављајући по страни написан текст, он је изговорио чувене речи: "Имам сан да ће се једног дана ова нација издићи и да ће живети по правом креду њеног постојања: 'За нас је ова истина сама по себи разумљива, да су сви људи створени једнаки'".

Речи "Имам сан" данас су уклесане у степенице Меморијалног центра где је Кинг одржао говор, који је у једној анкети 1999. године изгласан за најбољи у америчкој историји.

Меморијални центар Мартин Лутер Кинг отворен је 2011. године у самој близини меморијалних центара председника Абрахама Линколна, Томаса Џеферсона и Френклина Рузвелта.

Мартин Лутер Кинг убијен је у 39. години, у атентату 4. априла 1968. године. Добитник је Нобелове награде за мир 1964. године.