Војни камп, лек за размаженост

Суочена са превише бројним становништвом које треба запослити и нахранити, Кина деценијама спроводи политику једног детета. Брачним паровима, уз одређене изузетке, дозвољено је да имају само једно дете.

Осим што ту политику Запад критикује као грубо кршење људских права, она је у самој Кини имала разне непредвиђене последице. Једна од њих је да су већина деце, јединци и јединице често размажени. Тежак проблем који захтева тешко решење - на кинески начин.

Родитељи су презапослени, па мале кинеске јединце и јединице шаљу у специјални војни камп, где их официри инструктори уче шта су тешкоће и обавезе у животу.

"Кинеска народна армија има менталитет непобедивости и ми се надамо да ћемо строгом обуком и децу васпитати у том духу", каже командант кампа Жао Хешан.

Деца у кампу пролазе обуку од свакодневних обавеза до праве војничке вежбе као што је бојево гађање.

"Понекад је врло тешко, а понекад и није. На пример, јуче је на гађању било лако и занимљиво осим што смо морали цео сат да стојимо мирно на сунцу", прича тринаестогодишњи Гао Јуфан.

Политика једног детета у Кини је уведена почетком седамдесетих година, јер замља није могла да издржи демографски бум. Нежељени ефекти су велики број напуштене женске деце и старење становништва, али и размаженост младих.

"Кад сам био мали, родитељи су много радили и нису имали времена за мене. Зато сам развио неке лоше навике", прича тринаестогодишњи Жионг Руи.

Кинеска армнија тврди да кампови за разбијање размажености дају добре резултате и да често добијају писма захвалне деце и родитеља.

Петнаестогодишња Лиу Жијанг признаје да код куће никада није спремила свој кревет. "Сада овде сама радим све кућне послове", прича Жијанг.

"Кад ми је ћерка изашла одавде рекла сам јој - 'Кад дођемо кући, почињеш да переш сама свој веш, поготово мале ствари'. Одговорила је - 'Разумем'", прича Лиу Ванг.