"Вашингтон пост" продат оснивачу "Амазона"

Дон Грејем, чији је деда купио Вашингтон пост када је пао у стечај 1933, данас је објавио да је после седам година губитака лист продат оснивачу "Амазона" Џефу Безосу, чиме је престао да буде власништво породице.

То је нова прекретница за новине које су први пут изашле 1877. у 10.000 примерака, прелазиле у власништво и демократа и републиканаца у првим данима, више пута се суочиле се гашењем и спровеле истрагу која је оборила председника САД.

Инвеститор из Калифорније и члан Федералних резерви Јуџин Мејер преузео је вођство усред Велике депресије, повратио углед новинама и утростручио тираж пре него што је четрдесетих гоидна прошлог века предао контролу зету Филипу Грејему, који је 1963. извршио самоубиство.

Новине је преузела његова удовица Кетрин Грејем. Управо у време њеног руководства двојица младих репортера, Боб Вудворд и Карл Бернстин почели су да откривају аферу Вотергејт која је председника Ричарада Никсона коштала мандата.

Новине су на насловној страни објавиле причу о пљачки главног штаба Демократске странке 1972, изведеној у оквиру обимне кампање шпијунирања и саботаже коју су водили званичници Беле куће и чланови Никсоновог комитета за реизбор.

Никсон је Вашингтон посту обећао "страшне, страшне последице", а претрпео их је сам.

Вашингтон пост и његов конкурент Њујорк тајмс су 1971. издали ексклузивне приче о процурелим документима из Пентагона, којима су разотркривене владине лажи о рату у Вијетнаму.

Оба листа изборила се с покушајима спречавања објављивања тог материјала. Случај је донео победу за права слободе говора у Врховном суду као и Пулицерове награде за Њујорк тајмс, годину дана пре него што је Вашингтон пост награђен за Вотергејт.

Само у 2008, лист је освојио шест Пулицера, између осталих, за писање о лечењу ветерана у болници Валтер Рид и извештавање о масакру у Политихничком институту у Вирџинији.

Један од најмрачнијих тренутака Вашингтон поста у вези је са баш са Пулицеровом наградом, коју је 1981. добила Џенет Кук за измишљену причу.

Упркос успесима претходних година, новине су се нашле у опасности. Због притисака које је претрпео у дигиталном добу, тираж листа је 2002. до 2012 пао за 37 одсто.

Особље је отпуштано, а поједини сервиси затварани. Прошле године имао је губитак од 54 одсто.

Историчарка Универзитета у Мериленду Марта Кумар рекла је да је одлазак Вашигтон поста другом власнику раван "губитку поузданог рођака на којег се ослањате на информације и осећај за приоритет онога што вам је важно из вашег окружња".

"Ово је тужан, тужан дан", закључила је Марта Кумар.