Смена генерација на белгијском трону

Први владар Белгије који је својевољно напустио престо је краљ Алберт Други, који је абдицирао у корист свог сина престолонаследника Филипа.

Алберт Други, који је ове године напунио 79 година, недавно је најавио да ће због лошег здравственог стања абдицирати 21. јула, на дан националног празника Белгије.

Он је ту одлуку донео после готово 20 година владавине, која је окончана данас у 10.30 по локалном времену, када је потписао абдикацију.

Престолонаследник Филип је два и по сата касније положио заклетву пред оба дома белгијског парламента, што је обичај који је 21. јула 1831. године утемељио његов деда Леоплод Први.

Филип је положио заклетву на три званична језика - холандском, француском и немачком.

Обећао је да ће служити земљи и штитити је најбоље што може, преносе агенције.

Тиме је Филип, који има 53 године, постао седми краљ Белгије, његова супруга, досадашња принцеза Матилда, краљица, а њихова дванаестогодишња ћерка, принцеза Елизабета престолонаследница.

После заклетве ће нови краљ Филип и његов отац присуствовати традиционалној војној и цивилној паради, а касније и великом ватромету у Бриселу.

Досадашњи краљевски пар је ове недеље имао последње званичне састанке са високом белгијским званичницима.

Алберт Други се јуче последњи пут обратио нацији, пошто је одржао традиционални говор уочи националног празника, а он и његова супруга су синоћ присуствовали великом балу у Бриселу.

У опроштајном говору, краљ Алберт позвао је на јединство његове језички и политички подељење нације и истакао да је од "пресудне важности" да се француски и фламански део белгијског народа држе заједно како би се одржао високи стандард живота у тој земљи.

Краљ Алберт је похвалио компромисе који су спречили да Белгија поклекне пред силама сепаратизма, упркос све већој подели између шест милиона Белгијанаца на северу који говоре фламански и 4,5 милиона говорника француског на југу, пренела је агенција АП.

Мада су овлашћења краља у Белгији веома ограничена, Алберт Други одиграо је централну улогу као посредник током дуге политичке кризе када Белгија није могла да оформи владу. Подржале су га све партије, осим сепаратистичке фламанске странке Н-ВА.

Он је други краљ у историји Белгије који је абдицирао. Пре њега је под притиском и због специфичних политичких околности то учинио његов отац Леополд Трећи.