Какво оружје добијају побуњеници у Сирији

Сукоби у Сирији већ су дубоко загазили у трећу годину, а противници режима Башара ел Асада и даље имају само моралну подршку Запада, док је из арапских земаља стигла и одређена количина наоружања. Војна помоћ за сада није много утицала на ток грађанског рата у Сирији.

Судећи према снимцима борбених дејстава побуњеника, као и снимцима оружја које су Асадове снаге заробиле од побуњеника - најзначајнији део оружане помоћи дошао је из Хрватске.

Бестрзајни топ М-60, као и ракетни бацач М-79 "оса" макар су делимично помогли сиријским побуњеницима у борби са тенковима и оклопним возилима регуларне сиријске војске.

Највећа предност оружја јесте његова ефикасност у борби против тенкова и оклопних возила, и напада на бункете, као и могућност да се брзо преноси с једног на други положај.

Такође, како "осе", тако и бестрзајни топови, развијени су у СФРЈ, земљи која је војну доктрину заснивала на претпоставци да ће земљу напасти јак противник, са великим бројем тенкова и оклопних возила које треба уништити из заседе, оружјем које је лако преносиво. То је готово идентично тактици коју примењују сиријски побуњеници у борби против снага Башара ел Асада.

Бацач ракета "оса" је за потребе Југословенске народне армије и Територијалне одбране производила фабрика "11. октомври" из Прилепа у Македонији, која и данас производи и продаје "осу".

У ратовима на простору бивше Југославије "оса" се показала као поуздано оружје, а ефикасан домет против оклопне ракете коју испаљује је 600 метара. "Оса" је погодна за акције "удари и бежи" коју често користе сиријски побуњеници, а мана оружја је то што овим бацачем није безбедно дејствовати из затворене просторије

Бестрзајни топ М-60 има већи домет од "осе", од 1.000 до 1.500 метара, али је зато презицнији, јер се налази на постољу. Мана овог оружја, запажена приликом сукоба у бившој Југославији јесте велики облак прашине и диме који се издиже после испаљивања гранате, што открива положај непријатељским снагама.

У последњих неколико месеци појавили су се и снимци хрватског вишецевног бацача ракета РАК-12, који има максимални домет од 13 километара - што га прем доступним информацијама тренутно чини оружјем са највећим дометом у рукама побуњеника.

Међутим, на неколико снимака где побуњеници тврде да се налази РАК-12, приказан је кинески Тип-63, изгледом сличан хрватском лансеру, али има мањи домет - осам километара.

Од наоружања које пре 2011. године није било у наоружању сиријске војске, на борбеним линијама су се појавили и, како тврде побуњеници хрватски ручни бацач граната РБГ-6. Међутим, с обзиром да тај бацач оригинално потиче из Јужне Африке, а лиценцно се производи у Хрватској, САД, Индији и Вијетнаму - није могуће са сигурношћу тврдити чији оружје користе побуњеници.

Мало западног наоружања

Наоружања из земаља Западне Европе или из САД у рукама сиријских побуњеника има мало, а на видео снимцима и фотографијама истичу се белгијска пушка ФН ФАЛ, немачки Г-3 и по који примерак америчке М-16.

У очи прва упада америчка пушка М-16, на коју побуњеници монтирају оптичке нишане. Такође, присутна је краћа верзија америчке пушке, М-4, али до сада нико није објавио како су се оне нашле у рукама сиријских побуњеника.

Од ручног наоружања са Запада најчешће се појављује белгијска аутоматска пушка ФН ФАЛ, једно од најпозданијих оружја икада произведених, коју поседује велики број армија, како у свету, тако и на Блиском истоку. Према званичним подацима Сирија је купила 12.000 пушака ФН ФАЛ далеке 1957. године.

Међутим, анализа белгијских медија је показала да се на снимцима не виде старији модели ФН ФАЛ-а, већ "новији", произведени после 1973. године, које Сирија никада није купила. На некима је монтирана и НАТО шина за монтажу оптичког нишана.

То упућује на закључак да су побуњеници добили помоћ у наоружању из неке арапске земље, с обзиром да из Европе и САД за није било испорука оружја у Сирију.

Списак могућих донатора је широк - Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Катар, Либија или нека друга арапска земља која ФН ФАЛ има у магацинима.

Пушка Г-3, немачке фирме „хеклер и кох", налазила се и раније у наоружању регуларне сиријске војске - тако да је сада користе и побуњеници.

Тешко до тешког наоружања

Слабост сиријских побуњеника лежи и у недостатку авијације, који је надомешћен највећим делом противавионским системима које су дезертери понели са собом и то су ракете које се лансирају са рамена.

Делом, за борбу против хеликоптера и авиона у ниском лету користе се кинеске ракете ФН-6 које се такође испаљују са рамена. Међутим, тешко је утврдити да ли су их побуњеници добили из неке од "пријатељских земаља или заробили од сиријске војске ( која их такође има у наоружању).

Кинески ФН-6 је до сада оборио два хеликоптера сиријске војске.

У рукама побуњеника нашле су се и кинеске противоклопне ракете ХЈ-8, које је према писању западних медија, испоручила Саудијска Арабија, а први пут су, на видео снимцима, примећене пре месец дана.

Занимљиво је да кинески медији наводе да је ХЈ-8 показао добре резултате у рукама Армије БиХ у борби против тенкова М-84 Војске Републике Српске, југословенске усавршене верзије руског Т-72 који чине добар део оклопног арсенала Башара ел Асада.

Остатак, или тачније велику већину наоружања побуњеника у Сирији чине аутоматске пушке, митраљези и противоклопни и противавионски лансери руске и кинеске производње - који противницима Башара ел Асада не нуде апсолутно никакву стратешку предност.

Осим неколико десетина тенкова ( наспрам Асадових више од 4.000) које су заробили у борбама, затим минобацача, нешто мало противавионских топова - побуњеници немају наоружање које би им дало сигурност да на неком од бојишта у Сирији могу самоуверено да нападну Асадове снаге.

Помоћ у виду модерног наоружања из САД, Велике Британије, Француске или Немачке - за сада постоји само у изјавама званичника, док западни војни стратези сматрају да било каква помоћ у лаком наоружању, ма колико била велика - не може битније да преокрене ток рата у Сирији.