Французи славе Дан Републике

На данашњи дан, 14. јула 1789. године, огорчени Парижани заузели су затвор тврђаву Бастиљу, чиме је почела Француска револуција. У знак сећања на тај догађај Французи славе Дан Републике. На Јелисејским пољима одржана традиционална војна парада.

Француски председник Франсоа Оланд рекао је је француска економија, која је ове године ушла у рецесију и достигла рекодни проценат незапослености, почела да се опоравља и додао да се индустријска производња побољшала, као и да је дошло до благог повећања потрошње.

Ипак, с обзиром на то да се Француска бори да одржи дефицит под контролом, Оланд није одбацио могућност повећања пореза, како би одржао равнотежу у буџету, пренела је агенција Франс прес.

"Повећаћу порезе само ако то буде неопходно и то најмање могуће", рекао је Оланд у интервју који је објављен је на више телевизијских канала.

Председник Оланд, пратио је традиционалну војну параду на Јелисејским пољима из председничке ложе у друштву генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна и привременог председника Малија Дионкунде Траореа.

"Присуство војника афричких земаља представља одавање поште свима онима који су активно помогли да тероризам буде протеран с територије Малија", рекао је Оланд, а преноси АП.

Око 50 војника из Малија, затим војници из Бенина, Буркине Фасо, Обале Слоноваче, Гане, Гвинеје, Либерије, Нигера, Нигерије, Сенегала, Сијера Леонеа, Чада и Тогоа, који су подржали Француску у рату против Ал Каиде, учествовали су у церемонији, уз француску војску и америчке војнике.

Француски министар одбране Жан Ив Ле Дријан рекао је пред почетак параде да она представља "знак солидарности, који се на делу показао у Малију, као и заједничке судбине, упркос удаљености, на које сви треба да буду поносни".

Укупно, на паради је учетвовало око 4.800 војника, 241 коњ, 265 возила, 58 авиона и 35 хеликоптера.

Традиционална војна парада у Паризу поводом Дана пада Бастиље организује се од 1880. године и у Европи је јединствена по својим размерама, пошто је већа само она у Москви.

Дана 11. јула 1789. године, краљ Луј Шеснаести, под утицајем конзервативног племства и своје супруге Марије Антоанете, сменио је реформистичког министра Некера и комплетно реконструисао владу, што га је довело у отворен сукоб са стотинама хиљада Парижана.

После неколико сати борбе, побуњеници су освојили затвор Бастиљу 14. јула, убивши управника маркиза Бернара де Лонаја и затворске стражаре.

Бастиља је служила као јак симбол свега што је омражено под старим режимом, иако је у нападу гневног народа ослобођено само седам затвореника.