Аустрија, потрошена косовска карта

Деведесете године су на европској политичкој сцени биле познате као време успона такозване "нове деснице", при чему је Слободњачка странка Аустрије Јерга Хајдера била најуспешнији продукт десног маниризма, узор-перјаница свих социјално добро прилагођених десничара.

Данас, две деценије касније, нити је једноставно препознати ту странку у којој су избезумљени амерички и енглески медији својевремено препознавали повампирену Националсоцијалистичку партију, нити је лако објаснити њен тренутни пад - осим ако се пође од темељно измењене оријентације на широј европској политичкој сцени.

Од четири локална избора која су одржана у овој години, Слободарска партија (ФПО) Хајнца Кристијана Штрахеа битно је поражена на два, док се на једном, оном у федералној јединици Салцбург, померила на боље.

Истовремено, Корушко крило Слободњачке партије, оно исто које је пре десетак година Штрахеа и његов тим избацило из Хајдерове странке - или обрнуто, то је код десних партија тешко проценити - изгубило је на локалним изборима скоро 30 одсто гласова.

Иако им тренутна испитивања јавног мнења прогнозирају 19 одсто гласова на националним изборима 29. септембра, што би било 1.5 поена више него на последњима пре пет година, Штрахеови слободњаци су ослабљени - до избора се још много тога може догодити, а локални неуспеси, чак и они од непријатељске сестринске странке, тешко да представљају добар федерални старт.

Из српског угла може се као релеватно појавити питање - а зашто би то невоље једне странке такозване ”нове деснице", биле интересантне за српску политичку јавност?

Из два разлога: прво, изборни успеси Штрахеових слободњака су 2008. године постигнути уз битну помоћ протестних ”српских гласова", односно гласова Аустријанаца српског порекла. Исхитрено аустријско признање Косова довело је добар део аустријских Срба Штрахеу, будући да се он од почетка супротстављао аустријској службеној косовској политици.

Друго: идеолошке трансформације аустријских слободњака су парадигматски пример промене европске интегрисане деснице и као такве релевантне и за Србију, која се коначно налази на аутоматској траци за улазак у ЕУ.

У том смислу, не само да је за српску јавност интересантно да се упозна са најновијим идеолошко-модним трендовима европских десних странака, већ и да те покрете упореди са домаћим трансформацијама неких колективних политичких актера.

Странци, на пример, више нису тема код аустријских слободњака - они су ту, сви су се на њих навикли, они су у руководству странке (то доказује и пример Константина Добриловића). Они су, једном речју, добродошли.

ЕУ као главни непријатељ

Зато је сада главни непријатељ Европска Унија - Штрахе обећава Аустријанцима да би их, ако га хоће за канцелара, могао ослободити и евра и Европске уније и вратити им чисти, рискантни осећај националне ексклузивности.

Имиџ младих, виталних, енергичних и спортски истренираних политичара, с којим су најпре Хајдер, за њим и Штрахе кренули у скупљање гласова, сад су успешно преузели и доградили конзервативци.

Тачно је да аустријска Народњачка странка (ОВП) за сада има само једног политичара који би подпадао под ту категорију - државни секретар за интеграције Себастијан Курц - али и он је чини се довољан да око њега изграде читаву предизборну кампању.

И Хајдер некад, после њега и Штрахе, обећавали су увођење директне демократије по угледу на Швајцарску, нешто од чега уствари сваки одговорни гласач зазире - да би данас овдашњи Социјалдемократи организовали референдуме и петиције као на покретној траци.

Још пре неколико година нова десница је профитирала од емотивне комбинације ”страхова" кроз које су пролазила бирачка тела: од странаца, од будућности, од корумпираних политичара, од Брисела и његове наднационалне политике, од нестанка нације и културе - та се листа могла водити у недоглед.

Може и данас, али су се бирачка тела с једне стране навикла да живе с том врстом страхова, а с друге, изгубила осећај да им десница у том смислу гарантује принципјелно бољу заштиту од странака центра или социјалдемократске левице.

Аустријска ”нова десница" постала је мање десна, док су конзервативци и социјалдемократе направиле корак у десно - у ситуацији када се ионако сви групирају око једне тачке, старе идеолошке разлике постају превазиђене.

Према тренутним испитивањима јавног мнења и социјалдемократе и конзервативци би на јесен  пали испод резултата са последњих избора 2008, слободњаци би добили нешто мало више, Зелени би могуће остали на истом нивоу или би исто пали, а у парламент би први пут ушла практично приватна странка аустријско-канадског магната Франка Штронаха, која свима њима краде и гласове и парламентарце.

На неки начин, све би странке постале ”патуљасте", што значи да би она која пређе 20 одсто већ задобијала дивовске размере - је ли то будућност европске парламентарне демократије?

Једно је сигурно - од како је службена Аустрија неслужбено преузела улогу српског адвоката у Бриселу и Берлину, Штрахеови слободњаци више не играју на косовску карту у предизборној кампањи. Не исплати се.