Половина Немаца сматра ислам опасним

Отвореност према другим религијама великој већини Немаца је важна. Али, у односу према исламу, сваки други је врло сумњичав. То је резултат истраживања фондације "Бертелсман", преноси Дојче веле. 

"Ислам данас припада и Немачкој" - за ту изјаву, бивши немачки савезни председник Кристијан Вулф је 2010. године побрао и много одобравања, али и критика. Јер, половина немачкога становништва сматра да се ислам не уклапа у западни свет - тако бар показују резултати истраживања фондације „Бертелсман".

Први резултати тога репрезентативног истраживања објављени су ове недеље. О значењу религије и вредностима, испитано је у Немачкој и још 12 земаља укупно 14.000 људи.

С тврдњом да према свим религијама треба бити отворен, слаже се "потпуно" или "више" 85 одсто Немаца.

Већину религија немачко становништво доживљава као обогаћење. То важи за хришћанство, а нарочито за јудаизам и будизам. Али, нешто више од половине Немаца (51 одсто) ислам доживљава као претњу.

Слику ислама обликују медији

Професор Детлеф Полак, социолог религије и коаутор истраживања, сматра да је за такву слику ислама одговоран недостатак личних контаката муслимана и хришћана.

У источном делу Немачке, ислам као претњу доживљава још већи проценат становника него у западном, иако у источном делу живи само два одсто свих муслимана у Немачкој.

С обзиром да се јудаизам, будизам и хиндуизам доживљавају осетно позитивније него ислам, иако с тим религијама сигурно има мање директних контаката, Полак за такву слику сматра да су одговорни и медији.

"Слика коју медији дају о будизму или хиндуизму је више слика мирољубиве религије, док је за слику ислама карактеристичан фанатизам и агресивност", каже Полак у разговору за Дојче веле.

Самокритика муслимана

Сличне разлоге за страх од ислама наводи и председник Централног савета муслимана у Немачкој Аиман Мазјек, који каже да у медијима често видимо врло искривљену слику ислама.

Он каже да се увек и изнова приказују екстремистичке групе, као и да се језички не прави у довољној мери разлика између религије и екстремизма. На пример након терористичких напада на Бостонски маратон говорило се о "исламској мрежи" атентатора, критикује Мазјек, али види разлог и за самокритику.

"Муслимани би сада требало још више да засучу рукаве, да се више укључе у ово друштво и јасно покажу да прихватају ову земљу", навео је Мазјак.

Већ неколико година уочљиво је настојање и политике и верских заједница да се поспеши дијалог различитих религија у Немачкој. Исламске заједнице у Немачкој од 1997. сваког 3. октобра организују "Дан отворене џамије". И јеврејске заједнице често позивају не-Јевреје у синагогу.

И у другим западним земљама много људи доживљава ислам као претњу - тако се на пример у Израелу изјаснило 76 одсто испитаника, у Шпанији 60, у Швајцарској 50 процента, а у САД 42 одсто. Насупрот томе, у Јужној Кореји ислам као претњу доживљава само 16 одсто, у Индији 30 процената становника.

Важност степена образовања

Ипак, и међу западним земљама има оних у којима се ислам позитивније оцењује него у Немачкој, на пример у Француској, Великој Британији или Холандији. За социолога религије Детлефа Полака важну улогу у томе игра степен образовања муслимана у тим земљама.

"У Немачкој међу досељеницима има мало оних са високим образовањем. То веома утиче на представу пре свега о муслиманима. У бројним другим земљама, могућности образовања досељеника су боље него у Немачкој, па је тако и већи њихов удео међу успешним досељеницима", навео је Полак.

Ипак, истраживање долази и до једног охрабрујућег резултата: велика већина хришћана, муслимана и атеиста у Немачкој уверена је да је демократија добар облик владавине - код муслимана и атеиста тако мисли 80 одсто, код хришћана 90 процената испитаника.

Већина испитаника у свим групама залаже се за раздвајање политике и религије.