Тајван вежба одбрану од Кине

На Тајвану су почеле највеће војне вежбе са бојевом муницијом од 2008. године у којима учествује више од 7.000 војника који симулирају одбрану од кинеског напада, док руководство упозорава на војно јачање Пекинга.

Петодневни годишњи маневри под именом "Хан Куанг 29" (Слава Хана 29) изоди се на острву Пенгху, на средини мореуза од 160 километара који одваја Тајван од кинеског копна.

У маневрима у којима учествује копнена војска, морнарица и авијација, увежбава се одбрана стратешки важног острва од изненадног напада из Кине.

Тајвански званичници кажу да ће у вежби бити испробани и вишецевни ракетни системи "Гром 2000" предвиђени за спречавање да непријатељ изведе амфибијско искрцавање.

Преседник Ма Јинг Ђеу, који је иницирао детант са Кином и успостављање чвршћих трговинских и пословних веза, рекао је да су маневри са бојевом муницијом подсећање на дуготрајну претњу од стране Кине.

"Последњих неколико година кинески комунисти су извели масовно војно јачање и квалитативно и квантитативно, после брзог економског развоја. Суочени са таквом претњом ми морамо да се припремимо уколико желимо да очувамо мир у Тајванском мореузу", рекао је Ма.

Маневри су почели јутрос када је са девет камиона са лансерима испаљено укупно 81 ракета које могу да униште циљеве у зони од скоро 80 километара, саопштила је војска.

У вежбама ће учествовати и ескадрила авиона Ф-16с и Ф-5Ес, као и тенкови, хаубице и минобацачи који ће гађати поморске циљеве, док ће морнарица послати код острва фрегате и шест ракетних бродова, пренео је АФП.

Присуство председника Ма на маневрима изазвало је различите коментаре. Док једни кажу да председник, који је раније критикован да намерно избегава војне вежбе, сада користи маневре да подигне пали рејтинг.

Други тврде да тај корак треба да нагласи чврст став према Пекингу у условима када ново кинеско руководство пожурује нове преговоре, после ранијих који су довели до отварања директних летова преко мореуза, размене туриста и потписивања свеобухватног трговинског и банкарског споразума.

Кина сматра Тајван својом одбеглом провинцијом и настоји да дође до мирољубивог поновног уједињења, мада није одустала ни од употребе силе ако дође до формалног проглашења независности острва.

Односи преко Тајванског мореуза почели су да отопљавају након доласка на власт председника Ма Јинг Ђеуа 2008. године који је наступио са платформом јачања трговинских и туристичких веза.

Ма је прошле године изабран на други председнички петогодишњи мандат.