Хорор сценарио у Јапану

Новине у Јапану, од насловне до последње странице, испуњене су шокантним сценаријом који предвиђа смрт између 220 и 340 хиљада грађана у случају да земљотрес исте снаге као онај који је проузроковао прошлогодишњи гигантски цунами погоди густо насељене области у централном и јужном делу земље.

Јапански стручњаци изнели су у јавност нове процене о броју жртава и степену разарања у случају да земљу погоди катастрофални земљотрес снаге девет степени Рихтера дуж подводног раседа који се простире од престонице Токија до јужног острва Кјушу у дужини од преко 700 километара.

Две екипе стручњака из различитих области пре годину дана преузеле су на себе обавезу да одговоре на захтеве да се преиспита безбедност у случају снажних земљотреса и ревидирају пређашње процене о штети, које су се, након цунамија који је однео 20.000 живота и нуклеарне несреће у Фукушими, показале као превише оптимистичне.

Они су методично испитали која насеља и у којој мери би била разорена земљотресом, као и колики појас обале и после колико времена након сеизмичког удара би био потопљен у случају наиласка цунамија висине 20 метара.

Три области дуж густо насељене пацифичке обале главног јапанског острва Хоншу, које се налазе на изузетно трусном подручју где се у скорој будућности очекују катастрофални земљотреси, до сада су у сличним анализама биле третиране одвојено због тога што се налазе изнад три различите активне сеизмолошке сезоне.

Такође, најмрачнији сценарији до сада су предвиђали да би у некој од те три зоне могао да се деси земљотрес снаге око седам степени Рихтера, па су досадашње процене штете говориле о неколико хиљада или максимално пар десетина хиљада евентуалних жртава.

Симулација штете чији су резултати објављени ове недеље ослања се, међутим, на прошлогодишње искуство из северноисточног Јапана који је погодио мегаземљотрес од чак девет степени Рихтерове снаге.

Тај удар проузроковао је цунами који је опустошио 500 километара дугу обалу региона Тохоку и на појединим местима достигао висину од чак 40 метара. Цунами је запљуснуо и онеспособио и две нуклеарне централе у префектури Фукушима, од којих је она старија, "Фукушима 1", ушла у историју као поприште друге највеће нуклеарне несреће у 70 година дугој историји употребе нуклеарне енергије.

Несрећа невероватних размера 

Велики број жртава цунамија, и у то време сасвим неочекивана нуклеарна криза која је чак запретила уништењем и престонице Токија, навели су власти и научнике у Јапану да промене начин размишљања и, уместо планова за велике, почну израду планова за несреће невероватних размера.

Нова анализа одражава тај нови приступ и узима у обзир мало вероватну могућност да би све три сеизмичке зоне дуж раседа укупне дужине од преко 700 километара истовремено могле да буду захваћене сеизмичком ударом максималне снаге у епицентру.   

У зависности од тога која се од урбаних или географских области нађе најближе епицентру, број мртвих износио би око 220, 270 или чак преко 320 хиљада, кажу нове процене, ако се земљотрес деси по ноћи, у току зиме, односно под најнеповољнијим условима.

Анализе, такође, предвиђају да би велика нуклеарна централа Хамаока у префектури Шизуока, која тренутно не ради због страховања о њеној безбедности, била поптуно поплављена, налик уништеној централи у Фукушими.

Сматра се да би се на површини земљотрес осетио у дужини од преко 1.500 километара.

Најгори сценарио, по којем би погинуло преко 320.000 људи, односи се на област у којој се налазе и дванаестомилионска престоница Токио са, такође, густо насељеном околином, али се највеће жртве предвиђају за градове Шизуока и Нагоја, јужно од Токија.

Према овом сценарију, чак око 230.000 особа погинуло би у налету цунамија, под условом да 30 одсто људи није успело да се евакуише на време. Око 80 хиљада људи, сматра се, погинуло би у порушеним зградама, а око 10.000 у пожарима.

Та цифра би чак могла даље да се увелича за још преко 20.000 мртвих у случају да попусти један део насипа и брана.   

Мада медији у Јапану умирују становништво говорећи да је реч о изузетно необичном сценарију и веома песимистичном прорачуну, јапанске новине, такође, доносе написе о мерама које би требало преузети како би се минимизирала штета по животе људи, имовину и фунционисање привреде.

Тако се предлаже јачање службе хитне помоћи, складиштење генератора и шатора у супермаркетима, измештање једног дела фабрика из трусног подручја и изградња нових рафинерија и подземних складишта нафте и гаса на другој страни острва Хоншу, на обали Јапанског мора.