Између радијације и експлоатације

Педесет седмогодишњи радник који је учествовао у постављању резервоара за одлагање контаминиране воде у кругу тешко оштећене нуклеарне централе "Фукушима 1" преминуо је протекле недеље од срчаног удара. Он је пета жртва тешких услова за рад у том постројењу од избијања нуклеарне кризе 11. марта прошле године.

Тај несрећни случај скренуо је пажњу медија у Јапану на услове у којима ради особље централе и на немали број контроверзи у вези са понашањем њихових послодаваца.

Око 3.000 радника тренутно је ангажовано на санирању последица експлозија у реакторима "Фукушиме 1", које су се десиле непосредно након што је североисток Јапана погодио велики цунами проузрокован снажним земљотресом.

Међутим, само око десет одсто њих су запослени Токијске електропривреде (ТЕПКО), власника нуклеарне централе, која је прошле године запретила опстанку јапанске нације.

Преостало људство је из редова произвођача нуклеарних реактора "Тошибе" и "Хитачија", произвођача електричне опреме која се користи у централи, али и из фирми извођача и подизвођача грађевинских радова чије су муштерије нуклеарне централе, те из мањих, специјализованих компанија под окриљем ТЕПКО-а. 
 
Немали број тих радника заправо су хонорарци, које под уговором држе мале агенције специјализоване за проналажење и слање привремене радне снаге. Њих, пак, ангажује нека од поменутих грађевинских или електронских компанија, које упошљава ТЕПКО да изврше конкретне радове на уклањању рушевина, повезивању електричног напајања, постављању доводних и одводних цеви.

Хонорарни радници под притиском

Хонорарни радници се, услед недостатка друге врсте посла и чињенице да су замењиви, стално налазе под притиском да не постављају питања у вези са својом безбедношћу, а од њих се чак и тражи да се свесно излажу већим ризицима, односно крше стандарде сигурности.

Тако је пре неколико месеци у јавност процурила вест да је једна од фирми ангажованих на санирању нуклеарке тражила од својих радника да лажу при подношењу извештаја о количини радијације којој су били изложени, како би могли дуже да остану на дужности у централи. 

Недавно је избио и скандал у вези са намештањем дозиметара које носе радници. Наиме, радници фирме "Билд ап" из префектуре Фукушима посведочили су јапанском дневнику Асахи да су надређени покушали да их принуде да у џепу са дозиметром носе плочице од олова које не пропуштају зрачење, како би се умањила количина радијације која се очитава на тим уређајима.

По тренутно важећим прописима, радници који приме укупну дозу зрачења од 50 милисиверта морају бити удаљени из централе и не смеју радити наредних неколико година, с обзиром на то да максимална дозвољена доза за раднике у нуклеарним централама за период од пет година износи 100 милисиверта.

Руководиоци "Билд апа" у томе су видели ограничење профита, па су, претећи да ће их отпустити и отежати им будуће запошљавање, покушали да своје раднике приволе на ризичније излагање зрачењу. У томе су и делимично успели, јер је девет радника попустило пред претњама. Они су радили три сата са дозиметрима прекривеним оловом на изолацији електричних инсталација.

Компанију "Билд ап", као подизвођача ангажовао је "Токио енерџи системс," извођач радова коме је тај посао поверио ТЕПКО.

Правници и новинари у Јапану упозоравају да је оваква, компликована структура запошљавања идеална за ТЕПКО, главног кривца за катастрофу у Фукушими, због избегавања тужби за излагање превеликим дозама радијације и за повреде на раду, будући да се одговорност може пребацити на извођаче и подизвођаче.

Иначе, студије у Северној Америци показују да су медицински пацијенти који иду на снимања рендгеном и скенером просечно изложени радијацији од 2 до 2,5 милисиверта годишње, док само један или два од 1.000 пацијената годишње прими дозу од преко 50 милисиверта.

Поређења ради, сматра се да једнократно излагање јаком зрачењу од око 250 милисиверта изазива симптоме као што су мучнина и губитак апетита, оштећење коштане сржи, лимфних чворова и панкреаса, док нивои од 1.000 до 3.000 милисиверта проузрукују гуљење коже, крварење, стерилитет, па и смрт у року од неколико дана или недеља.

Ефекти дугорочног константног излагања умереним дозама зрачења, како је то случај са радницима у Фукушими, међутим, нису познати тако детаљно.  
 
Засад без смрти од радијације

Према саопштењу "Токијске електропривреде", ниједан од пет настрадалих радника у "Фукушими 1" до сада није изгубио живот услед превелике дозе зрачења. Они су углавном жртве кардиоваскуларних поремећаја, које је проузроковао напорни рад по великим врућинама, под гас-маском и у заштитном комбинезону.

Такође, два радника која су изашла на терен да изврше поправке након удара земљотреса прошле године, удавила су се у каснијем налету цунамија.

Ипак, јапански медији извештавају да је у данима након наиласка цунамија нешто више од 30 радника централе, па и један број ватрогасаца, изложен дозама које би могле да у наредних неколико година доведу до појаве малигних обољења.

У тренутку наиласка великог цунамија, у кругу централе "Фукушима 1" радило је 800 људи. Након две мање експлозије у реакторима 1 и 3, у условима када је претила још већа опасност од реактора број 2, евакуисано је 750 запослених, што је тада изазвало велику забринутост владе и јавности да се у централи одустало од борбе за спречавање катастрофе неслућених размера.

Када је у рано ујутро 15. марта прошле године дошло до ослобађања великог облака радијације из реактора 2, повучено је и тих последњих педесет људи, али су они већ наредног дана враћени, појачани са неколико стотина радника из других компанија, док су се у обуздавање реактора истовремено укључили ватрогасци из Токија и Осаке, те припадници оружаних снага, чиме је спречен мрачни сценарио уништења (доброг дела) јапанске државе.