Врела лета правило, а не изузетак

У Америци је саопштено да је овај јули, са просечном дневном температуром од око 25 степени Целзијуса, најтоплији месец у тој земљи од 1895. откад се води евиденција о температури.

То потврђује да врела лета постају правило, а не изузетак, како упозоравају из америчке свемирске агенције на основу праћења температурних промена од 1951. године.

Ново истраживање потврдило је да је то искључиво последица глобалног загревања, а део стручне јавности, ипак, сматра да то није једини узрок све виших температура.

Клима је оно што очекујемо, време је оно што добијемо, рекао је писац Марк Твен. Један други Американац сада доказује да смо врело време добили, јер се клима мења због глобалног загревања.

Џемс Хансен из НАСА објавио је прву научну студију са доказима заснованим на бележењу температуре у последњих шездесет година.

"Учесталост екстремних температура се мења, тако да добијамо све више необично топлих сезона, а све мање необично хладних сезона. Проблем је, међутим, што се повећава учесталост ових топлих", објашњава Џемс Хансен, који је дугорочне климатске промене илустровао на моделу коцке.

Хансен тврди да су пре тридесетак година шансе за кретање температуре од нормалних ка изузетно високим или изузетно ниским биле подједнаке, што је на коцки илустровано са по две беле, плаве и црвене стране. Данас, шансе за изузетно високе температуре много су веће, па су четири стране коцке црвене.

Од 1951. до 1980. године површина планете захваћене изузетно високим температурама повећала се са 0,2 на 10 одсто.

Постоји слагање да наша планета постаје топлија, јер се мења композиција атмосфере, пре свега због угљен-диоксида од сагоревања фосилних горива.

Ако брзо нешто урадимо, мислим да још можемо да избегнемо најгоре последице, као што је пораст нивоа мора за неколико метара.

Према Хансеновој студији, глобална промена климе кривац је и за овогодишње велике врућине, које су у Америци изазвале највећу сушу у последњих пет деценија.