Двострука битка за Дамаск

Милош Турудић, новинар недељника Време, сматра да је Сирија отишла на пут без повратка и да је одавно постало јасно да компромиса неће бити и да данашњи догађаји показују да стравичан грађански рат који траје више од годину дана креће према крају који ће бити много крвавији него све што је до сада било.

Војнополитички коментатор Политике, Мирослав Лазански, догађаје у Сирији види као тежак ударац политичком, али и много више војном руководству те земље. 

"Да им неко у згради главне војне обавештајне службе убије заменика шефа војне обавештајне службе и министра одбране, то је стварно нечувено до сада, али то показује да ти сукоби попримају елементе терористичке акције", сматра Лазански.

Вест да је експлозив активирао телохранитељ председника, чудна је коментатору Политике који се пита како се он ту нашао и како га контробавештајне службе нису раније лоцирале и откриле.

"Поставља се питање и како ће се Русија сада понашати, да ли ће Путин остати ту до краја, јер сада је у игри и престиж Русије. Русија је до сада блокирала Резолуцију УН-а која се позива на главу 7 УН, која даје право употребе силе", наводи Лазански.

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић мисли да без НАТО-а ништа не би било могуће, и подсећа да побуњеници од почетка позивају Алијансу да се укључи у дешавања у Сирији. 

"Ту има много разлога зашто би НАТО прижељкивао или своју интеревенцију или победу побуњеника да је тако назовемо, јер тиме би се коначно и арапско пролеће на начин како се ширило у Либији, проширило у још једну важну земљу, при чему је Сирија неупоредиво важнија због свог положаја од Либије, јер Сирија је окружена Турском, Израелом, Јорданом, Ираком, Ираном", каже Симић.

Зато, сматра Симић, за НАТО и међународну заједницу би још једна победа значила много охрабрења у тренутку када су све остале институције осим НАТО-а пољуљане. 

Иако ситуацију у Сирији пореди са дешавањима у Босни из 1993. године, Симић истиче да је овога пута Русија заузела много чвршћи став него тада и да ће уколико Асад сада падне, изгубити још једну рунду у односима са Западом. 

Новинар Времена, Милош Турудић објашњава да је Сирија једна од најфасцинантнији религијски мешавина на Истоку.

Лазански сматра да уколико падне Дамаск да ће пасти и режим Башара ал Асада, јер је главни град симбол свега.

"Уколико побуњеници узму Дамаск узеће и телевизију, а у таквим ратовима ко узме телевизију и радио, његова је и власт", наводи Лазански.

Даљи ток догађаја Лазански не жели да прогнозира јер је у питању герила, која, како каже, испуца све што има од оружја, а потом се пресвуче и помеша са цивилним становништвом. У таквој ситуацији, даље објашњава Лазански, не можете да лоцирате никога, а уличне борбе захтевају много времена и много жртава.

"А неизоставно уз то иде и разарање. То су исцрпљујуће борбе када је у питању град, тако да у овом часу, пошто сиријиска власт још не зна да ли ће доћи до војне интеревенције или не, они доста својих војних ефектива држе у случају превенције од евентуалног НАТО напада или напада Турака", сматра Лазански.

Лазански потврђује и наводе неких медија да Сирија поседује хемијско оружје и да их производи у фабрикама које је им је направила Немачка.

"Да је употребљено сигурно да би их западни медији жестоко прозивали због тога, то не може да се сакрије. Било који истраживачки тим УН-а би то открио", објашњава Лазански. 

Упаљач у центру бурета барута

Симић сматра да су ствари отишле предалеко, и то не само због бруталности, већ и због помоћи побуњеницима.

"Ко са ким ратује, можете видети и по оружју које користе и једни и други. Ту је веома очигледно о ћему се ради, и Сирија је један пожељан циљ НАТО-а из много, много разлога, али утолико и опасна јер она је као упаљач у центру једног бурета барута", сматра Предраг Симић.

Он сматра да је све део великог експеримента и да Запад од исламиста покушава да направи једну велику партију, налик на Ердоганову, која јесте исламистичка, али и савршени модел за све остале арапске земље.

Турудић сматра да је у овом тренутку тешко рећи кога подржава већински део становништва Сирије, али да је очигледно да су у побуњеничком покрету већином исламисти.

"Сигурно је да постоји незадовољство, да су побуњици мешавина свих незадовољстава и до оних који би желели више слободе, више демократије, који су незадовољни владавином једног клана која траје јако дуго", објашњава Турудић.

Ипак, напомиње, и да Асад има велику подршку у становништву и да се мањине у Сирији прибојавају пада Асада, јер уколико дође до тога, а Турудић сматра да је то извесно, доћи ће до страховитог терора над свим мањинама.

Чврст став по питању Сирије, Лазански види зато што су велики купац руског оружја, иако нису велики савезници, али и постојање руске војне базе на сиријском мору.

"Ипак, Сирија је добро седиште и за обавештајну активност. Руси имају јако обавештајно упориште у Сирији, јер одатле покривају практично све оно што се збива и у Ираку, Ирану и Либану", објашњава Лазански.

Ствар престижа

Лазански мисли да је однос великих сила према Сирији једним делом и ствар престижа. 

"Председник Путин у свом новом мандату да доживи поново да се резолуција СБ УН злоупотреби, као што је било злоупотребљено и на једностран начин коришћено када је била резолуција око зоне забрањеног лета у Либији, би био један велики ударац Кремљу у новој фази односа са Белом кућом", наводи Лазански. 

Симић подсећа да је у Сирији последњи басистички режим у арапском свету, који потичу од стрнака које су настале 60-их и 70-их година под утицајем Русије, као што је случај и са владавином Садама Хусеина у Ираку.

Он сматра да више од Кине и Русије, за целу ситуацију у Сирији је заинтересован Иран.

"Техеран врло добро зна, да, уколико се режим Башара ал Асада заврши као што је режим Гадафија, да би нешто слично могло да се деси и Техерану", каже професор Симић. 

Турудић сматра да је сценарио сличан либијском, и да уколико побуњецици покажу да могу да оборе Асадов режим, НАТО се неће укључивати у сукобе.

Лазански, међутим, сматра да се НАТО неће војно интервенисати без одлуке Савета безбедности УН. 

"Али може на мала врата. Тако што ће Турска да исценира неки лет, да га Сиријци оборе или не оборе, или да дође до сукоба на граници. Турска тада војно интервенише, јер је то војно веома моћна земља, а онда се позове на члан 5 узајамне помоћи НАТО-а. Након тога се укључују остале заинтересоване стране", предвиђа Лазански.