Читај ми!

Историјски сусрет на Фанару

После девет деценија, први сусрет васељенског патријарха Вартоломеја и руководиоца Уреда за религијска питања Турске Мехмета Гермеза.

На Фанару, у седишту цариградског и васељенског патријарха Вартоломеја, духовног вође светског православља, први пут у републиканској Турској сусрели су се патријарх и државни руководилац Уреда за религијска питања Турске - Дијанета, професор Мехмет Гермез.

У средишту разговора била је судбина Православне богословске академије на острву Халка, која је од турских власти насилно затворена 1971. година, jавља агенција ВИА.

Под притиском иностранства, али и због промене политике, Анкара је спремна да поново отвори ову школу, али су све досадашње најаве остале само обећања.

Гермез је патријарху Вартоломеју рекао да "није у реду за једну тако велику земљу, као што је Турска" да се духовници једне верске заједнице не могу образовати у земљи. Затварање Халке била је, како је навео, грешка која се мора исправити. За отварање није потребна измена закона, већ само одлука Владе, која се може "донети за 24 часа".

Патријарх је захвалио на ангажовању Гермеза. По њему, зграда Академије је у добром стању, кад стигне дозвола она може одмах да проради.

Како је Патријаршија саопштила, "љубазан разговор" пружа наду, "не по први пут", али до сада се није ништа десило, и поред најава. "По овом питању и даље ћемо бити оптимисти", саопштава патријаршија.

Како је турска страна током овог сусрета употребила израз "реципроцитет", без прецизирања, претпоставља се с пуно разлога да отварање Халке зависи од уступака које Анкара очекује од Атине у вези са турском мањином у грчкој Тракији. Тако би Халка остала и даље "талац политичких околности".

Патријаршија, и поред свега, овај сусрет на Фанару сматра "историјским".

Дијанет (Президијум за верска питања) основан је 1924. године, као главни орган за контролу пре свега ислама у складу са политиком секуларизације Кемал-паше Ататурка.

Сви имами земље су његови службеници, задужен је за одржавање око 90.000 џамија и верских школа. Надлежан је и за све друге верске заједнице, као и за хришћане. Дијанет помиње и турски Устав, у параграфу 136.

Од 1924. је било 16 руководилаца Дијанета, али ниједан није желео да посети цариградског патријарха. Професор Мехмет Гермез је то сад учинио. Турска штампа је овом догађају дала велики значај.

Гермез је уједно и највиши исламски великодостојник земље. То је на неки начин замена за калифат, који је као врховни верски ауторитет за цео исламски свет укинут у време Ататурка 1924.

Мехмет Гермез рођен је 1959. Школовао се у Анкари и Каиру, од 2006. је професор исламске теологије и имам. За шефа Дијанета именован је 2010. године.

Под контролом Дијанета су готово сви турски имами по Европи, само у Немачкој скоро хиљаду. Установа шири "културни утицај" и према Казахстану, Узбекистану, Туркменистану, али и према Балкану.

На платном списку Дијанета је готово 85.000 особа, већином имама. Алавитски ислам, којем припада између 10 и 20 одсто турских муслимана не жели да се подреди Дијанету.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. септембар 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом