Кипар на челу ЕУ

Кипар преузима шестомесечно председавање Европској унији, у тренутку када се ЕУ суочава с највећом економском и политичком кризом у својој историји, а страхује се да ће кипарско председавање додатно оптеретити ионако затегнуте односе између Брисела и Анкаре.

"За Кипар је важно не толико да може да организује председавање, већ да то може да учини онолико добро колико и свака друга чланица Уније", изјавио је портпарол председништва Кипра Костас Јенарис, пренео АФП.

Велики изазов биће односи са Турском која је због вишедеценијског спора две земље око северног дела Кипра, који је под окупацијом Турске, одлучила да бојкотује кипарско председништво.

Кипарски званичници су најавили да неће користити период председавања да би вршили притисак за решавање кипарског питања и уједињење острва, али су и истакли да се од Турске као земље која води преговоре о чланству у ЕУ очекује да поштују европске институције.

По писању бриселског ЕурАктива, главни приоритет је напредак у утврђивању вишегодишњег буџета ЕУ за период 2014-2020. године.

На Кипру су свесни да ће се овим питањем пре свега бавити Савет ЕУ и његов председник Херман ван Ромпеј, и да коначан договор неће моћи да се постигне до краја године, али се надају да ће током кипарског председавања о том питању које увек изазива сукобе, бити постигнут макар политички договор.

Кипар је треће по величини медитеранско острво, иза Сицилије и Сардиније, и најисточнија земља ЕУ, на стотинак километара од Сирије и Либана.

Та острвска држава површине око 9.000 квадратних километара, после векова колонијалне власти постала је независна 1960. године. Због сталних грчко-турских међунационалних сукоба подељена је 1963. интервенцијом мировних снага УН и успостављањем лијније раздвајања.

Потом, 1974. године, под изговором да брани турску мањину од намере грчких националиста да Кипар припоје Грчкој, Турска је извела инвазију, окупирала северну трећину Кипра где живи турска мањина и ту прогласила марионетску државу коју само она признаје.

Кипар је члан ЕУ од маја 2004. године, а зоне евра од јануара 2008. године.

Део под окупацијом Турске има око 200.000 становника - рачунајући досељенике и војнике и њихове породице, док у слободном делу земље живи око 840.000 људи. Главни град је Никозија, а званични језици грчки и турски.

Привреду углавном сачињавају услуге - око 70 одсто бруто-домаћег производа, пре свега финансијске услуге и туризам, а ове године се очекује рецесија од 0,8 одсто.