Жестоке борбе у Дамаску

Док се у предграђима Дамаска води жестоке борбе побуњеничких снага и сиријске војске око пункта елитне републиканске гарде, широм Сирије погинуло je 58 људи, саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права.

Ова организација са седиштем у Лондону је прецизирала да је реч о 24 војника, 30 цивила и четири побуњеника. Војници су убијени у борбама у провинцијама Деир Езор, Дамаск, Идлиб и Хама.

"Жстоке борбе се воде око позиција Републиканске гарде у Кваддсаји и Ал-Хами осам километара од центра Дамаска", рекао је портпарол Опсерваторије Рами Абдел Рахман за АФП.

У гранатирању Квадсаје погинуло је десеторо људи. Рахман је истакао да је то први пут да је режим употребио артиљеријско оружје тако близу главног града, оцењујући да је овакав развој догађаја важан јер се ради о најтежем окршају у овој области и близини сиријске престонице.

Власти су пак објавиле да се снаге режима боре против "наоуржаних терористичких група" у Ал-Хами које нападају "грађане и полицију, а блокирале су и Стари бејрутски пут који користе као руту за кријумчарење оружја", пренела је званична агенција САНА.

Према тим наводима, у сукобима је погинуло на десетине терориста док су остали ухапшени, а сиријске снаге су "заплениле оружје и то ракетне бацаче гранате, снајперске пушке, пушкомитраљезе и велику количина муниције".

Како данас наводи Опсерваторија за људска права, петоро људи је погинуло у граду Деир Езор када се неколико квартова нашло под артиљеријском ватром; у Идлибу је погинуло шест цивила и два побуњеника, у провинцији Хама су побуњеници убили команданта батаљона и једног официра дезертера, док је у провинцији Дара убијено шесторо људи, а жртава је било и у Алепу.

У понедељак је, према тој организацији, у Сирији погинуло 95 особа, од тог броја 61 цивил. Више од 15.000 људи, углавном цивила, погинуло је у тој земљи од избијања побуне против власти марта 2011. године, наводи та невладина организација.

НАТО осудио обарање авиона

У међувремену, НАТО је на ванредном састанку Северноатлантског савета оштро осудио Сирију због обарања турског авиона, али се уздржао од претње војном интервенцијом.

"НАТО оштро осуђује овај потпуно неприхватљив чин", рекао је новинарима генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен након седнице Савета, који чине амбасадори 27 чланица Алијансе.

Турска је затражила ванредну седницу НАТО-а након што је један турски војни авион 22. јула погођен изнад Средоземља у близини сиријске обале.

Иако се Турска, сазивајући седницу, позвала на Члан 5 оснивачке повеље НАТО-а, који напад на једну чланицу означава као напад на цео пакт, Расмусен је рекао да Члан 5 није помињан на данашњој седници.

У саопштењу са састанка Савета каже се да обарање авиона, осим што је неприхватљиво, представља "још један пример безобзирности сиријских власти када је реч о међународном праву, миру, безбедности и људским животима".

НАТО, међутим, у саопштењу није поменуо могућност војне интервенције у Сирији.

Тензије између Турске и Сирије нарасле су откад су почели брутални обрачуни сиријских снага безбедности и побуњеника, уз велика страдања цивилног становништва.

Турска је примила велики број сиријских избеглица и придружила се позивима међународне заједнице да председник Башар ел Асад сиђе са власти.

Авион типа Ф-4 који је прошлог петка оборен био је, тврди Турска, на рутинском лету и случајно је зашао у сиријски ваздушни простор који је одмах затим напустио, али је убрзо ипак погођен сиријском ракетом.

За пилотом се још увек трага, а Турска је оптужила Сирију да је у међувремену пуцала и на транспортни војни авион "каса цн-235" који је учествовао у потрази за пилотом.