Ирци на референдуму

Широм Ирске још су отворена гласачка места на којима се њени становници изјашњавају да ли су за фискални споразум Европске уније, чији је циљ да повећањем финансијске дисциплине ојача евро. Да би споразум ступио на снагу, потребно је да га одобри бар 12 од 17 држава еврозоне.

Ирска је једина одлуку о споразуму препустила референдуму. Ако га одбаце, Ирци више не би могли да рачунају на помоћ из заједничке касе намењену презадуженим чланицама.

Да ли због кише или због тога што их политичари нису убедили да ли је боље гласати за или против фискалног споразума, тек мало Ираца је прошетало до гласачких места. Убеђивање да споразум треба одобрити заснивало се углавном на томе да, у супротном, Ирска не би могла да тражи помоћ из заједничке касе. Пре годину и по, од Европске уније и ММФ-а добила је 85 милијарди евра да се ослободи дугова, а није искључено да ће јој требати још.

"У интересу земље је да се гласа за. Хајде да пошаљемо сигнал Европској унији и целом свету да наша мала земља иде у смеру развоја и напретка", каже премијер Ирске Енда Кени.

Упркос помоћи, ирска економија се није опоравила. Мањак у буџету, по којем је Ирска последње три године рекордер у Европској унији, још је око 13 одсто. Стопа незапослености премашила је 14 одсто и сваког месеца 3.000 Ираца оде из земље - стопа исељавања изједначила се са оном из деветнаестог века.

Они који би да се споразум одбаци, играју на карту народног беса због мера штедње и осећања да о њиховој судбини одлучује неко ван Ирске. На руку им иде и неслагање у Унији, јер је нови француски председник изабран и због противљења штедњи коју заговара немачка канцеларка.

"Споразум значи штедњу заувек и право Европске комисије да одлучује. Нема ту ничег о радним местима и подстицању економије, а једини начин да се изађе из рецесије је вратити људе на посао", истиче Џери Адамс, лидер Шин Фејна.

Шта су Ирци одлучили, биће познато сутра поподне. У Бриселу с нестрпљењем чекају резултате, јер, како каже европски комесар за економска и монетарна питања Оли Рен, само одговорна фискална политика и боља сарадња међу чланицама могу спасти еврозону.