Национализација у Јужној Америци

Захваљујући праведнијој прерасподели богатства - у Венецуели, Боливији, Аргентини и Еквадору, животни стандард већине становника побољшао се последњих година, а неједнакост је смањена. Најновија одлука појединих влада да под окриље државе врате оно што је дуго било у рукама странаца, узрујала је неолибералне центре моћи.

Шпански експлоататори аргентинске нафте себи су исплаћивали огромне дивиденде а недовољно улагали у нафтна поља, због чега је земља која лежи на црном злату, морала да утростручи његов увоз! Тиме је Буенос Ајрес образложио национализацију највеће нафтне компаније, до јуче у власништву шпанског гиганта "Репсола". И левичарска влада у Боливији преузела је локалну енергетску мрежу из руку шпанског "Ред електрика".

"У позадини национализације нису технички, већ политички разлози. То свакако није поправило снабдевање електичном енергијом у Боливији, већ је уплашило инвеститоре", објаснио је аналитичар Бернардо Прадо.

Мадрид и Брисел прете тужбом латиноамеричким владама, ако Шпанцима не исплате одштету; сада се стрепи за успех и других страних инвестиција на Зеленом континенту. Поједини аналитичари, међутим, указују на јединствени тренд: у Латинској Америци у току је прерасподела националних ресурса са врха на доле, према сиромашној већини.

Сведоци смо процеса национализције у Латинској Америци, посебно у Боливији, Аргентини и Венецуели. Да ли нови "обрт на лево" има икакве шансе за успех?

"У тим државама сиромашни су постали мање сиромашни, имају приступ здравственој заштити и образовању. Неједнакост је смањена. Поуке из Латинске Америке су да нам није потребна мерама штедње вођена глобализација која постоји у Европи и Сједињеним Државама, већ глобализација са више локалне аутономије, са ресурсима и богатством произведеним у доњим друштвеним слојевима", тврди професор Калифорнијског универзитета у Санта Барбари, Вилијам Робинсон.

Удар глобалне кризе био је знатно блажи у "лево оријентисаним" јужноамеричким државама. "Латино барометар" који се једном годишње ради у Чилеу, открива да су становници Венецуеле најзадовољнији дешавањима. Њихов животни стандард знатно се поправио, а председник Чавез обећава даље кораке у правцу изградње демократског социјализма.