Брејвик (не)урачунљив

Комисија експерата одобрила је и другу психичку процену стања Андерса Беринга Брејвика према којој је он проглашен урачунљивим и одговорним за убиство 77 људи у јулу прошле године, јавили су норвешки медији.

Према првој процени Брејвиковог стања, која је урађено прошле године, Брејвик је проглашен психопатом који пати од шизофрене параноје.

У обе комисије били су стручњаци, тако да би суд у Ослу пред којим се суди Брејвику, могао да се нађе у необичној ситуацији да одлучује на основу две процене с различитим резултатима.

Уколико суд усвоји процену да он пати од шизофрене параноје, Брејвик би био ближи осуди на боравак у менталној установи него у затвору.

Према другој процени, међутим, на којој је инсистирао суд пошто је прва изазвала контроверзе, Брејвик је довољно урачунљив да би могао кривично да одговара за почињени масакр.

Комисија експерата која је добила задатак да процени квалитет налаза одобрила је прво мишљење, али је прошлог месеца тражила од стручњака који су донели друго мишљење, да обезбеде додатне информације.

Комисија експерата је саопштила да приликом друге процене, њени аутори, двојица психијатара, нису довољно узели у обзир чињеницу да је Брејвик можда прилагодио своје понашање и изјаве како би био проглашен урачунљивим, што и жели.

Према норвешким медијима, тим стручњака сада је одобрио друго мишљење као валидно, након што је добио додатне информације.

Питање Брејвикове урачунљивости, односно психичког стања, кључно је за цео судски процес.

Брејвик жели да буде проглашен урачунљивим како његов манифесто на 1.500 страница усмерен против муслимана, не би био схваћен као текст душевно болесне особе.

Уколико буде проглашен урачунљивим, Брејвику прети казна затвора од 21 године, која је могла да буде продужена на неодређено време уколико он буде био сматран као претња по друштво.

Као неурачунљив, Брејвик би био смештен у психијатријску установу, вероватно доживотно.

Сада је на суду у Ослу да донесе одлуку, када у јулу буде изрицао пресуду.

Брејвик је на суђењу признао да је у јулу прошле године убио осам људи када је подметнуо бомбу у аутомобил који је експлодирао испред зграде владе и да је потом из аутоматског оружја на оближњем острву Утоји убио још 69 људи, углавном тинејџера.

Оптужени на суђењу није показао никакве знаке кајања, наводећи да су жртве издале Норвешку тиме што су се залагале за мултикултуризам.