Пентагон: Кина, сајбер агресор

Пентагон је оптужио Кину да представља "сајбер агресора број један" на америчке системе, а званични Пекинг оштро је одговорио негирајући те тврдње.

Упркос чињеници да се у извештају као главни и одговорни кривац директно не спомиње кинеска влада, ипак се наводи да се из најмногољудније земље света "константно спроводе сајбер упади" који представљају значајну претњу америчкој економској сигурности.

"Оправдан и нормалан војни развој Кине неоправдано је критикован у извештају", реаговали су из Пекинга.

По том извештају, који преноси руска телевизија Раша Тудеј, Кинези су на војску у 2011. године потрошили око 180 милијарди америчких долара, а значајан део средстава уложен је у "сајбер ратовање", као и развој нових технологија, попут "стелт" ловаца, ракета и завршетка својег првог носача авиона.

Кина, наводно, користи сајбер упаде да би прикупљала стратешке обавештајне податке.

"Кинези су најактивнији и најредовнији актери економске шпијунаже. Кинески покушаји да прикупе технолошке и економске информације наставиће се на високом нивоу и представљаће растућу и сталну претњу економској безбедности САД", наводи се у извештају.

Реагујући на ове нападе, Кина је изразила "оштро противљење" наводима извештаја Пентагона.

Портпарол кинеског министарства спољних послова Хонг Леј одбацио је оптужбе САД и рекао да се у извештају неодговорно коментарише легитиман и нормалан развој одбране Кине и захтевао да САД престану да износе такве оцене.

"Оправдан и нормалан војни развој Кине је потпуно неодговорно критикован у извештају", истакао је Хонг.

Према његовим речима развој кинеског војног програма има самоодбрамбени циљ и није уперен ни против једне земље.

Ширење утицаја путем међународних мисија

Сједињене Америчке Државе су забринуте због све израженијег кинеског учешћа у међународним војним мисијама под покровитељством УН, оцењујући да Пекинг на тај начин жели да повећа свој утицај у приступу новим ресурсима и тржиштима.

Како се наводи у годишњем извештају Пентагона, који је послат Конгресу, а представља кључни документ за одређивање америчке спољне политике у наредној години, Кина све више користи хуманитарни аспект ових мисија за развој свог утицаја.

Пентагон оцењује да су међу главним циљевима кинеског војног програма очување владавине Комунистичке партије и припрема за могућу ескалацију непријатељства с Тајваном. Наводи се и да Кина тренутно има око 2.000 војника распоређених у десет мисија УН, што је више него било која друга чланица Савета безбедности УН.

Посебну обученост и ефикасност су показали приликом евакуације 36.000 својих држављана из Либије, током прошле године, када је избила побуна Моамера Гадафија.

Пентагон наводи да све до 1990. године Кина није имала ниједног свог мировњака у свету и да је Пекинг традиционално водио политику немешања у односе других земаља.

Политика се променила 2004. године, када је Кина кренула у нове историјске мисије, пославши прво војнике у Судан, регион богат нафтом.

У складу са овима ставом била је и изјава државне секретарке САД Хилари Клинтон приликом посете земљама источне и централне Африке када је оптужила Кину за колонијализам у Африци.

Оцењује се да Кина бира места на која ће послати своје војнике врло прагматично, па је тако одбила да њене трупе учествују у мировној мисији у Авганистану, где доминирају амерички војници.